|
Дуња Радовановић је рођена 24.
јануара 1993. године. Студенткиња треће године Филозофског факултета у
Београду, смер социологија. Заступљена је у многим зборницима. Добитница је похвале Мајсторско Перо, за изузетан уметнички израз и допринос очувању
српске књижевне речи, као и Признања друштва српско-руског јединства Тител.
Такође, добитница је треће међународне награде на конкурсу Жарко
Аћимовић у Новом Саду.
|
ФАЛИ МИ ОВДЕ НЕКО КАО ТИ
Неко ко ће бесрамно причати са зором.
Неко ко ће скакати по гранама старог ораха.
Неко ко ће узбуђено певати са месецом.
Фали ми овде неко ко воли свет,
чак иако је ружан.
Неко ко ће јурити змаја по небу.
Неко ко ће се смејати,
јер за друго и не зна.
Фали ми неко ко има петљу да се вози
на рингишпилу, чак и када пада град.
Фали ми неко ко ће носити камење
уместо срца.
Неко ко ће ме умити када се саплетем.
Фали ми овде неко као ти.
|
¤ ОСЕЋАМ ТЕПриближили смо се.Приближили смо се исувише.Врхунац среће никад нијебило лакше достићи.Ноћи које обећавају.Топлина исијава из снених очију,чврстог тела, најнежнијих руку...Љубимо се погледима и ишчекујемомрак који ускоро надолази.Може нас прогутати или...Обрисати...Обрисати све што се збилоу времену,а остати на свом месту.То је мудрост.Безглава мудрост.Неважећа песма,да то тако назовемо?Не испуштати мачевеи лудачки се дозивати.Све док не одемоу неке нове, другачије загрљајегде ћемо се правитида су успомене безначајне.Живећемо ми врло добро,хоћемо.Једино је питање:Ко ће дуже издржати...Јер, мрак је опасан,али и узбудљив.Не брини,отпутоваћу из овог града, драги.
|
|
Дуња Радовановић
¤
ИСКИДАНА ПЕСМА
Куда идемо,
и - да ли нас неко прати?
Не пуштај ми руку,
ни на трен!
Не усуђуј се.
Јер добро знаш
да ћу одлетети
у неповрат и
тамо шатор разапети.
А моја шаролика черга
играће даноноћно!
Неуморно, немогућно,
нестварно...
Онако како никада
није било. И неће.
Јер, мало је мора препливано.
Премало труда уложено, песама отпевано,
и трагедија одиграно.
Знаће само светлост
колико сам чезнула за
устаљеном слаткоречивошћу.
Па шта?
Није ли боље од понора?
Свакако.
И та недопливана мора,
кога ли вечно чекају?
Заљубљене, слепе, храбре,
или можда немоћне?
Истакнута борбеност.
А главни јунаци ће
се већ снаћи,
и несвесни опасности,
изгубити у алавом понору,
који више од свега воли отпатке.
|
¤
НИКАД ВАС НИСАМ ПОЗНАВАЛА
Грешим.
Нисам одавно.
Грешим јер ме ви
подстичете.
Иако нисам од вашег кова.
Уплићете ме у вашу
прљаву бурлеску.
Ваше шале су истина,
погледи лажни, додири подругљиви.
Памет вам је непризната,
то сте одувек мислили,
али не и говорили.
Лице вам је чађаво
и превртљиво.
Глас немогућ.
Кораци су вам
несразмерно лукави.
А срце вам је смарагдно.
Срце ваше којим сте
покушавали да волите.
Али, драго камење
нема ту моћ.
Нажалост, не.
|
|
