Суштина поетике
 КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС
________________________________________________________________________________________________________________________9_



 Песничке живе легенде 

Вито Марковић


Вито Марковић (1936), песник и прозни писац, есејиста и антологичар, аутор више песничких и есејистичких књига, међу којима су и Паника тела, Опасности главе, Пустош и смрт, Удес, Насмејана жртва, Друга кожа, Похвала лудилу, Снови и облаци, Ноћни језик, Бели говор, Ноћи и одсјаји...
 

¤


 

Човек - чар разочар

Склон сневању а сам одвајкада
Из немира
Себи непозната
Окреће се
Загледа се у час
Свог постанка
И престанка правог
У почетку види завршетак
У свршетку
Не види почетак
С краја на крај
Тако надалеко
Да је знао
не би ни гледао


ОНОЋЕЊЕ

Врх ми главе ноћно седа
Долом доли хоће бити
Црвен пожар не да снити

Талас траве ношен ветром
Дном се ока хоће свити
Зелен облак не да снити

Шум се шуме стере кругом
Лист у листу хоће спити
Шарен ветар не да снити

Дан ми кани трулој ноћи
Слеп се месец хоће скрити
Бујан бескрај не да снити
 


ПИСМО

Драге моје људине
Коме да се обратим
 
у дну себе рањена
држим усне скупљене
имам очи велике
попут пуна месеца
 
Добре моје људине
Коме да се откријем
 
нешто има у мени
главу моју отима
ја га зовем напоље
претим њему очима
 
Лепе моје људине
Коме да се пожалим
 
Нешто ћути у мени
једе моје нутрине

 

¤

ШУМАРА

Мршав ветар
једну грану брсти
У дну неба
Облак звезде поји
Куд ће шта ће
Лептир ваздух крсти
Људи моји
Људи моји

Црна шума
Црњој шуми шета
У корову
Пало сунце стоји
Куд ће шта ће
Шума преко света
Људи моји
Људи моји

Младо дрво
Изван шуме свија
Из висине
Месец звери броји
Куд ће шта ће
Зверка зверку вија
Људи моји
Људи моји


 
НОЋ

Коров ноћи испод цвета зри
Суза сунца у сред мрака ври
У црн црном црна звезда спи

У црн црном црна звезда спи
Трагом  неба крајем краја ли
Лик у лику читав облик ми

Лик у лику читав облик ми
Мером дана ноћ у ноћи ли
Врхом врха крајем краја сни

Иже јесте око стооко
Лист у листу грму је
Клас је класу зрном пшеница


¤

 

БЕЛИ ЂАВО

Мој живот у понор цури
Из дана у дан све је мањи
За мном ђаво у стопу јури
Жели сенку да изнајми

Скупа са њим улазим у свет сури
Поклањам му своју сену
Место мене он сад жури
У смрт превремену

Иза свега (о иза свега)
Стазом леве стране
Видим увек само њега

Попут муње (сваког часа)
У поље таме
Лик му се беласа

ID EST
 
Свет ми овај на јазбину личи
На уста лава крвљу што базде
Ја као миш репић што свој
Вучем сенку за собом
 
Ходом сам премерио ову земљу
По линији срца све ходећи — бродећи
Крвотоком несмерја — безмерја
У свим правцима играо сам на ланцу
Виту Марковића
И никога више сем њега
Нисам могао
Овом свету показивати

 

Вито Марковић

Песничке живе легенде

Пишите за Суштину поетике
______________________________________________________________