Суштина поетике
 КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС
________________________________________________________________________________________________________________________18_

    Деца пишу прозу   

Писмени задаци оцењени одличном оценом



 ДАН ИЗ МАШТЕ 

Седим у плесном студију и са нестрпљењем очекујем најпознатије новинаре светских часописа. Сећања навиру, било је то незаборавно искуство. Победити на светском такмичењу у Паризу није мала ствар.

Било је то 2000. године, као седмогодишњакиња показивала сам изузетан таленат за плес, и мама је одлучила да ме одведе у најпознатију школу у Лондону у коју су ишли најбољи плесачи, балерине и балетани. После неколико часова наставници су били одушевљени мојим талентом и предложили да ће ме, ако будем напорно вежбала наредне две године, водити на такмичење у Берлин, а ако тамо освојим једно од прва три места, ићи ћу на светско такмичење у Париз. Знала сам да ће бити веома напорно, али веровала сам у себе! Коначно, дошао је и тај дугоочекивани дан. Мој труд се исплатио, освојила сам прво место у Берлину.

После шест месеци уследио је одлазак у Париз. Тамо је било много деце из целог света. Имала сам трему већу него икада, али када сам изашла на сцену и зачула добро познату музику, заиграла сам веома поносно. Жири ми је рекао да одлично играм и да ћу можда једног дана постати најуспешнија плесачица на свету. Мислила сам да се то никада неће десити али управо јесте, ПОБЕДИЛА САМ! Не могу речима да опишем колико сам била срећна!

И ево сада сам једна од најпознатијих плесачица на свету и ускоро отварам школу за младе таленте.


~ Андреа Машић,  VI разред ~
Рођена 2003. год.
ОШ "Мика Митровић" Богатић


 
ИЗГУБЉЕН У ГРАДУ

Једно вече смеђокоси дјечак је трчао према аутобуској станици. Ужурбано је дисао не стајући. Дошао је пред аутобуску станицу задихан. Аутобус је већ отишао, остављајући прашину за собом.

Мрак се полако спуштао, а звијезде су сијале. Дјечак се успаничио. Дрхтао је од страха сједајући на клупу. Око себе видио је тамне сјене које, играјући, као да су хтјеле да га уплаше. Дјечак је у мислима видио луталице и лоше људе. Чинило му се да да ће сваког часа престати дисати и заспати дугим сном. Помислио је да може питати неког пролазника за правац, али никог није видио. Полако су пролазили сати панике и таме мрака. Дјечак је чуо завијање и као из топа потрчао. За њим је појурио пас црн и прљав попут смрти која га прогања. Трчећи, дјечак се попео на  оближње дрво. Пас је отишао тајанствено. Дјечак погледа око себе и примијети да је поред њега његова кућа. Забринута мајка чекала је дјечака. Њен син ју је радосно загрлио, срећан што је жив. Касније, дјечак је испричао мајци о псу. Она му није повјеровала. И док је дјечак у свом кревету полако затварао очи, у предграђу завијао је црни пас.

Вани је био црн, прљав и ружан, а у души можда баш дјечаков анђео чувар.

 ~ Каћа Зец,  V разред ~
Рођена 2004. год.
ОШ "Иво Андрић" Бања Лука