Јелена Глишић
ДОСАДНА КИША
Крај позора љута Нада грди кишу што још пада.
Е већ ми је свега доста – данима у кући оста'!
Па да ли ће љето више да дође од ове кише!?
Зар ти, кишо, јасно није? Ја хоћу да сунце грије,
Хоћу да свуд пчеле зује, да се цвркут птица чује…
Зар треба да цијелог љета по кући се само шета…
Знаш да моју маму мучи кад по кући неко трчи?
Ево молим, ако треба, за бар мало ведрог неба…
Дај већ, кишо, све то схвати, и на јесен нам се врати!
_________________________
ТОПЛО СРЦЕ
Поред цесте још од јуче напуштено сједи куче, сједи само, одбачено, гладно, жедно, уплашено.
И баш кад га сан свлада појави се мала Рада, па узвикну сва весела: - Баш сам такво куче хтјела!
Подиже га, склони с пута, стави испод свог капута, па весело скакућући куцу носи својој кући.
Али мама се расрди, поче Раду и да грди: - Што донесе кући куче да нам ноћу арлауче?!
Бесно режи и уједа, у фотељу да ми седа! А тад куче главу диже, поче мами длан да лиже.
Бијесна мама више није, осмијех не зна да сакрије: - Ово штене баш је фино, чувај га – чедо мамино.
___________________________
ЗАНЕСЕНИ МАЧАК
Жалио се Ацо свом другару Јови како његов мачак мишеве не лови.
- Мишеви му, Јово, скачу преко репа, а он - само гледа, мјесто да их шчепа.
Данима се лицка, дотјерује, глади, неће млади даса ништа да уради.
- Мука је велика, Ацо, драги, мили, твој мачор би хтио кȏ лењов да живи.
- Заљубљен је, Јово, није му до рада, сад његовим срцем нека мачка влада.
Ал' ипак му праштам - нека глади брке, јер знам и ја шта су те љубавне муке.
_____________________________ НЕЗВАНИ ГОСТ
Са ноћнога неба звјездица је пала, па је тихо Маји у креветац стала.
Разговора жељна, на јастук се смјести, па је Маји санић отпочела плести. |
| ¤
Снежана ЦрногорчевићВРТИЋ
У вртић кад дођем ја сам срећно дете, јер о мени брину много добре тете.
Тамо уче мене како цветић расте, зашто киша пада, где станују ласте.
Како риба дише, кад северац дува, како да се љубав и другарство чува.
Сви се својски труде, пажње је на тоне, и увек ми нуде храну и бонбоне.
Тако срећан растем, љубав ми не фали, решио сам чврсто да останем мали.
______________________________________ ЉУБАВ ДА ЛИ
Заљубљена два лептира излетеше из шимшира.
Волеше се они крадом заклоњени белом радом.
Од цвета до руменила крунили су нежно крила.
Игра беше, љубав да ли, али дан су улепшали.
________________________________________ ЛИСИЧЈА ПЕСМА
Лукавица лија гања младу коку, смазаће је она у једноме скоку.
Али то је мало очи гладне виде, смазала би она и патку још приде.
Петла, ћурку, патку, морку или шљуку, да не праве само узбуну и буку.
Апетита има ова страшна зверка, ал' један је ловац већ сатима мерка.___________________________________
МАТЕМАТИЧАР
Научио Миша да броји до пет, прстићима својим пребројаће свет.
Бројање му иде то је права вест, једна рука има и прстића шест.
Упоран је Мишо док се мало чешка, шест прстића, како? То је нека грешка!
Броји Мишо опет потегни – повуци, по прстића пет на свакој је руци.
|
|