ОБОЈЕНА СНОВИМА
Привиј се
уз њено тело,
јер најбоље греје
у ноћима кад
понестану
речи у људима.
И не брини за мене,
снове још увек бојим
птицама
које лете на југ.
|
СТАКЛЕНИ КАВЕЗ
Ти ниси сам,
знам,
али ја сам сама
заточена у
стакленом кавезу,
бојим ноћ
сунцокретом.
|
ЛАНЕ
Знаш,
понекад упакујем време
у чахуре самоће
заоденем се
у ту машину трајања
развијем поглед у недоглед
И постајем опет ја
она исто дивље,
сељачко лане
побегло из лугова...
|
|
СУНЦОКРЕТ
Имала сам,
четири стране
и мапу закопаног блага.
Сад имам,
део неба
у којем и Сунце
не зна
на коју ће
страну света.
|
И ДА ЈЕ
И да је ватра вода,
оставила би трагове
надања
по неким пречицама
које пролазимо
страхујући
да временом
не заборавимо
властито ја
у неком животу
после живота...
|
|
