ПРИЈАТЕЉИ
Рекла сам да можеш бити
гост мог кревета.
И пре него што си спустио
своје уморно тело на бели чаршав,
смејали смо се тако силно
да смо коленима дотицали под.
Било је неке безазлености
у том нашем времену.
Чинило се да ће
чаролија нестати
ако подсетимо наша срца
да смо само
мушкарац и жена.
Отишла сам...
~ Жаклина Ракић ~
|
3.2
Изгубљен између живота и смрти
Јер се једног плашим а другом не верујем
Изгубљен између њих и себе
Јер сам од једног далеко а другог не подносим
Изгубљен између раја и пакла
Јер је један превише мрачан а други исувише бљештав
Изгубљен између стварности и сна
Јер је један агресиван а други лишен контекста
Изгубљен између судбине и случаја
Јер је један лош а други варљив
Изгубљен између воље и пркоса
Јер је један светло на крају тунела а други смисао…~ Никола Пантић ~
|
НОЋ ПЕВА
Песма милује сузу на души
Неме речи гнезде корен у срцу
А жеље отварају одаје душе
Док тражим себе скривену од себе
Било ми удара у оку таме
Из беспућа глас је пут жељама
Цвркутаво тајене душу воде
Путем који нестаје – сунце се рађа ~ Споменка Денда Хамовић ~
|
XI
Волонтери аматери црвени
крстови
Поплављени умови од јасноће
опустели
Све знамо и захтевамо снове
Романтични смо само нам фали
лове
Још једно вино да бисмо се
пољубили
Савест нам је чиста главу смо одрубили
Нашли се после десет година прe триста се изгубили
~ Милош Ристић ~
|
ОГЛЕДАЛО УНЕ
По Уни бисер се расуо,
Кȏ сјећање по мојој души.
Дјетињство, које сам у њу сасуо,
Сада ми гргољи и пјевуши.
Каква љепота!
Као кад видим дивну жену
Па у глави све ми се мота,
А душа мрије,
А срце стаје
Па не знаш шта ћеш
Од живота!
Сам сам,
А знам да нисам сам!
Каква самоћа?!
Са мном је Она,
Њена љепота и чистоћа.
Ноге у води,
Шапће ми Уна.
Ко лијепа курвица,
Заводница,
Обасипа ме са безброј ситница
Па морам да је вјечно славим,
Никад је не могу да оставим!
У очима ми
сви слапови,
Сјећање не хлапи.
Смирена ријека. Спава ли? Спава.
Злато се сунча и боја плава,
Па слап за слапом, бисерне капи,
Изгубљена је модра боја!
Стоји не тече,
Не оставља ме!
Потпуно њен сам.
И она – моја
22. 7. 2014. ~ Ђуро Маричић ~
|
|
БЕЗ ПРАВДЕ
Ви сте непријатељи реке
Борба која не престаје
Ви сте неизлечива грозница беле куге
И реалност
Снимљена на интимном месту
Лошом камером
Ви сте звуци који плаше
Стењање које је проткано насиљем
Ви сте вест која је измишљена
Да би се продавале новине
Ви сте нова силиконска
Замисао људских облина
Нестварност којој сви тежимо
Ви сте обложени оловом
Фотомонтажа без грешке
Садашњост која стиже пре
Стварности
Ви сте брза храна коју
Доносе на адресу наших
Живота у машини
И владате буком света без правде
Заробљене у тишини.
~ Јелена Ћебић ~
|
На гробу курве
На гробу курве опростих се ријечима од меда,
не због туге или чежње, већ због јесени сиве,
имала је тврдо срце и очи да њима гледа
све оне мртве приказе што мисле да још живе
а није преживјела ову прокислу јесен
што маглом од погледа крије позлаћене шуме,
смрти су смрти и једноставно се десе
кад неко унутра притисне умирања дугме.
Знала је она добро, упознала је биједу,
била је Оливер Твист у овом новом свијету,
на мокром асфалту одглумила је Леду,
пркосећи киши, вјетру и сваком кијамету.
Била је тијело које данима није јело
за храну морала је да прода мршаве кости,
на крају се предала, тврдо срце је свело
од алкохола и блуда више...Мање од болести.~ Горан Радичевић ~
|
ИСКРА
Трошимо ли дане
или они троше нас,
откуцајима немира
и корацима вечитих трагача
за искром?
Питам се да ли је само умишљен шум
или зов таласа твојих мисли
које се са мојима
срећу и љубе?
Не знам како али
их осетим
на кожи,
како шапатом пишу
најдужа писма
о недосањаним сновима! ~ Сунчица Радуловић Торбица ~
|
ПОКЛОН БОГОВА
Гледам те док спаваш, девојко,
када би само могла видети
колико си слатка и невина,
неискварена и чиста -
довољно да размазиш и најјачег човека.
Сада сам сигуран да си поклон Богова од горе,
и ја сам довољно срећан да имам твоју љубав.
Перунова ћерко, ја те волим,
Перунова ћерко, ти си само моја!
Заједно ћемо путовати кроз живот
све до краја времена.
И једног дана, одгајаћеш наше дете -
веза ће тада бити потпуна.
Са дететом ћемо делити нашу љубав -
љубав ништа не може да победи!
Сада сам сигуран да си поклон Богова од горе,
и ја сам довољно срећан да имам твоју љубав.
Перунова ћерко, ја те волим,
Перунова ћерко, ти си само моја!
~ Стари Словен ~
|
|
