Суштина поетике
 КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС
________________________________________________________________________________________________________________________11_



  Говоримо српски 







 Приредила: Јелена Глишић
 



   За тринаести број часописа Суштина поетике, уз одобрење проф. Милорада Телебака,
                        одабрали смо један чланак из његове књиге Како се каже.



 

КОЛАЧИ БЕЗ „ОРАСА“

 

Чак и неке образоване жене, (ни њима не гине кутлача!) објашњавајући рецепт за неки колач, рећи ће „300 грама ораса“, „самљети орасе“ и сл. – Од именице орах множина гласи ораси, орасима, гдје је Х испрeд И у падежним наставцима – по закону палатализације – прешло у С. Испред осталих наставака, међутим, Х остаје непромијењено. Зато је правилно само: бере орахе, за добар колач треба доста ораха.     

Исто тако, неки говоре, и пишу, да су били у Градишкој, неки – у Градишци, а неки, опет, у Градишки, а сви су били у истом граду. Шта је правилно?... Правилно је и са палатализацијом и без ње, тј. и у Градишци и у Градишки. Неправилно је, међутим, рећи у „Градишкој“! Од овога треба разликовати присвојни придјев: стање привреде у Градишкој општини. Такође је двојно: у Пожеги, у Пожези, с тим што је први облик нешто обичнији. Као општепознати географски називи, правилни су само облици са платализацијом: у Америци, у Африци, у Лици, али је само без палатализације: у Креки, на Креки, на Костарики

Од једног предсједника парламента, у току цијелог мандата слушали смо о расправи „по првој, другој, трећој…тачци“, а нико од посланика није реаговао на тај погрешан навод. А он је двоструко погрешан: прво – не може се расправљати „по нечему“ него само о нечему; друго – не каже се „тачци“ него тачки. Овдје је правило врло једноставно: двосложне именице које се завршавају на –чка, -ћка, -зга, и –цка употребљавају се без палатализације: мачка – мачки, воћка – воћки, мазга – мазги, коцка – коцки…

То је зато што би облици са палтализацијом били незгодни за изговор („мачци“, воћци“) или би палтализација довела до деформације облика („мази“, „коци“) и непрепознатљивости ријечи. А наше писање – познато је – иде за изговором.

У неким ријечима се вршењем или невршењем палатализације диференцира значење: чиновник издаје увјерење странки (грађанину),  а бирачи указују повјерење својој странци (партији). Мала нога и рука су ножица и ручица (деминутиви), а драга нога и рука су ногица и рукица (хипокористици). Датив именице гуска у правом значењу значи гусци (животињи), а у пренесеном – гуски (Шта си рекао оној гуски?).

Видјели смо да каткад од палатализације зависи значење ријечи. А од палатализације може да зависи и то да ли ће неко добити – стан. (Десило се то у вријеме када су се станови дијелили, а не одузимали као данас!)

На збору радних људи, предсједавајући се обраћа самоуправљачима:

- Зар је то правилно, другарице и другови, да наш друг директор станује у двособном стану?

- Није правилно! Није правилно! – заграјаше шефови сектора и служби и уз подршку овеће групе полтрона додијелише му нови, трособан стан.

За ријеч се јавља главни књиговођа

- Је ли то правилно, другови и другарице, да наш шеф рачуноводства има једнособан стан?

- Није правилно! – повикаше књиговође, благајници, ликвидатори и остали. И додијелише му двособан, бивши директоров стан.

Користи гужву чистачица:

- А је л' правилно, другови, да ја с мужом и четверо ђеце ево два'ес' година трунем у бараки? Ја болесна…

- Није правилно! – подржа је предсједавајући. – Не каже се у „бараки“, него у бараци!

И тако, пошто је пала на палатализацији, тај стан додијелише главном књиговођи.

Упалила му палатализација!






____________________________________________________________