Суштина поетике
 КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС
________________________________________________________________________________________________________________________7_



 Поезија за децу 

Мирјана Мирча Цветковић



ЛУДАЈА

Иза девет гора,
иза густе шуме,
далеко, ни близу,
негде око Руме,
насред мора Панонскога
што се некад тако звало,
лудаја је једна расла,
жуто јој је лице сјало.

Па шта ради та бундева
насред мора Панонскога?

Ех, шта ради?
Што питате?
Па ваљда
и сами знате.
Неке су је вредне руке
ко семенце ушушкале,
земља мека, топло сунце,
па су вреже ижикљале.

Усред вреже, ко у причи,
лудаја на бајку личи.

Мало расла у висину,
мало расла у ширину,
па све жућа,
па све лепша,
буцмасто се лице смешка.

И на крају и на крају,
а то сад и врапци знају,
са бундевом шта се згоди
кад је такву мајка роди?

Па шта беше?
Шта би било?
Оно што јој било мило.
Јер уз помоћ брашна бела
поста пита за пет села.



ТАСА КЛАСА

Реците лаву да чува главу,
поручите тигру да пази ногу,
јер онај Таса, светска класа,
смрсиће конце и носорогу.

Крокодил нека бежи у Нил
и слон би требало да се скрије,
Таса је решио да буде ловац
опасне звери прутом да бије.

Наљутио се, мршти чело,
чувајте главе, ви дрске њушке,
добио Таса јуче на поклон
и не одваја се више од пушке.

Дрвена пушка, метак јој пампур,
сада је Таса ловац славни,
све је играчке гађао редом
тек да им покаже ко је ту главни.

Кад падне вече, док Таса спава,
све страшне звери крај њега леже.
Реците, молим вас, а шта би друго
кад из кревеца никуд не беже.

 
ЧАРОБЊАК МИША

Има ли маслачак реп
и дивља свиња гриву,
може ли зебра да лети,
а пуж да л’ оре њиву?

Да ли је лептир птица
кад тако лепо лети?
Реците, молим вас, брзо,
ако се неко сети.

Ако нисте ни чули
за ова чуда света
питајте оног Мишу.
Код њега и облак цвета.

Не буните се одмах!
Није он чаробњак прави.
Само воли да црта
шта му се мота по глави
.


 
 ДА МЕНЕ НЕКО ПИТА

Да мене неко пита
шта желим, шта волим, шта хоћу,
свет бих окренуо тумбе!
Спав’о бих дању, не ноћу.

Да мене неко пита
ма, макар оволицко,
ја бих уместо ручка
само колаче грицк’о.

Када бих само могао
ја да уређујем свет,
свим ђацима бих делио
једино оцену пет.

Кад би ме само пустили,
кад би ме само питали,
укинуо бих сузе,
ко цвет би осмеси цветали.

Да имам вилински штапић,
да сам моћни чаробњак
сву бих тугу на свету
сатер’о сместа у ћошак.

А кажу ми да чекам,
да сам  само дете
и само мрште чело
и само прстом прете.

Ал’ само када бих могао,
ал’ само када бих смео,
свет би друкчији био,
онакав какав бих хтео.