Сунчица Радуловић Торбица
ИСКРА
Трошимо ли дане
или они троше нас,
откуцајима немира
и корацима вечитих трагача
за искром?
Питам се да ли је само умишљен шум
или зов таласа твојих мисли
које се са мојима
срећу и љубе?
Не знам како али
их осетим
на кожи,
како шапатом пишу
најдужа писма
о недосањаним сновима!
__________________________________________________
Зимски трагови љубави
Волим кад направим ти пометњу
у мислима,
коси
и замрсим ти откуцаје под кошуљом.
Волим како несташно
око ми љубиш,
и што не морам да те позовем
а своје жеље шарам по смрзнутом окну
бежећи од мраза.
Волим што лептирима нашим не смрзну се крила
у белини оковане зиме,
и како погледом мисли ми кротиш
а зрно мене сејеш свуда
куда прођеш.
Волим кад зиму ми
из недра однесеш,
скинеш рукавице
да дланове украдеш
и увијеш у гуњ љубави
што искрице баца уз жар пећи
у одраз смрзнутог окна.
Волим што све речи ухватиш
пре него што похрле
у зимски дан,
а жеље украдеш,
да се не увију у сан зимски.
|
Персида Лакић
Рузмарин ПОШЛА САМ НА РЕКУ
Пошла сам на реку
да ухватим зраке залазећег
сунца.
У песку су остали трагови
мојих ногу.
Наћи ћеш ме ако погодиш
моја стопала.
Заједно ћемо седети
на обали. Поиграваћемо се
месечином. И дозиваћемо
рибе.
Ако ме не нађеш,
плима ће обрисати све.
Узалуд сам те чекала. __________________________ ПЕРО РАЈСКЕ ПТИЦЕ
Потражићу велику воду
и перо рајске птице
умићу жудно
ужарено своје лице.
А ти чудесна водо
и ти пенушави вале
уздигните ме! Поведите
до друге обале.
А тамо, у последњем зраку
из златног пера птице
угледаћу на трен
лице чаробнице.
|
|
![](data:image/svg+xml,<svg xmlns="http://www.w3.org/2000/svg" width="30" height="30"><rect fill-opacity="0"/></svg>)
Јелена Глишић
СМИСАО ЖИВОТА
Смисао постојања
Скривен у бисерној магли
Мјесечевих лутања –
Откривам.
Радост пронађену
У бездану зјенице ноћи
За вјечност отворене –
Не скривам.
Новом се јутру
Умивеном росом с паучине
Испод густих трепавица –
Дивим.
За уздахе
Мјерене вjечношћу трена
Између откуцаја срца –
Живим.
_______________________________________
ЖЕЉА
Вјетре –
ушуњаj му се у косе власи,
укради мирис опојан, мио,
па мене болну, крадљивче, спаси,
молим те, молим - ти би то смио...
Кишо –
на вреле усне падни му лако,
пољубац врели узми, укради,
крадљивице - ти знаћеш како,
молим те, молим - то му уради...
Пахуљо –
падни му на трепавице,
укради поглед и ока сјај,
а онда мени, крадљивице,
молим те, молим - донеси, дај.
|
Споменка Денда ХамовићЗЛАТНИ ПРАХ
Месечев сјај - у оку осама
Врелину шара сна на звездама
Жеље упија из младих лутања
Тежак је то сан без свитања
Чашу испијену у трену полета
Горчина је прелила пеном лепоте
Преливање распевано ломи сете
Немире усталаса - медно омота
Око мутно куца на врата живота
Буди се немирно и вриском позове
Из дана лептира звездане снове
И златни прах распе на корак полета
Дане сабира мисао из камена
Сете наниже лутањима у ноћи
Измири прошле пламене времена
Кључем златним срце закључа у речи _________________________ СЕЋАЊЕ
Хорда ратника безгласних
Муње ока
Звони тишина
Судар крила поноћних
Ветрови душе
Лете стреле
Сплет змија водених
Плеше земља
Пољубац страсни
Плете до неба плетеница
Стопљена тела
Изгори ватра
Оштрим српом месеца
Посечен звон тишина
Клонуле звезде
Праха златног траг
Расула дана тмина
Падају звезде
Најезда комета небесних
Сећање плаче
Жедних обала
Источно сунце зри
Живот се плоди
Западу воде сви путеви
|
|
