ВУЧКО ПЕНЗИОНЕР
Није више Вучко
мог'о да издржи –
то што је од њега
зека био бржи.
Године га стигле,
крзно олињало –
ех, како да форму
поправи бар мало.
Ишао на фитнес
и у теретану,
избјегав'о пиће,
из маркета храну.
Ал' узалуд вјежбе
и сав труд и мука,
учас шмугне зека
испред старог вука.
Па код меде оде,
савјет да потражи:
- Шта да радим, медо,
пријатељу – кажи?
Насмија се медо,
вуков стари знанац:
- Па ти, Вучко, буди
вегетеријанац!
|
КАД ПРОЉЕЋЕ ЗЛАТИ
Ево, дјецо, марта,
па се зима сели,
то прољеће стиже
да нас развесели.
Ноћи све су краће,
а све дужи дани,
весело пјевуше
птичице на грани.
И у шуми цвијеће
сад весело расте,
а са југа стижу
гуске, роде, ласте.
На све стране живот
рађа се и кличе,
на ливади, ено,
росна трава ниче.
Ма, сваке се године
то прољеће врати,
па у башти цвијеће
бакино позлати.
|
| 
ЗЕКА И ВЈЕТАР
Сав уплашен скочи зека
из високе траве:
Ко се мрдну? Шта то шушну?
Остадох без главе!
Насмија се на то вјетар:
Стани – ја сам, зеко,
нити лисац, нити ловац
тебе није чек'о.
Тад љутито викну зека:
Вјетре, с којим правом?
Хоћеш да ми срце стане
обузето стравом!?
Опрости ми, драги зеко,
ја те плашит' нисам хтио,
а не би ти нашкодило
љубазнији кад би био.
А ја нисам крив ни за то
што ти храброст фали,
рече зеки мудри вјетар
па даље настави.
|
НЕНАДАНИ РАСТАНАК
Једне ноћи вјетар,
и цијелога дана,
љуто кида лишће
са поспаних грана.
А лишће се малено
отима и не дâ,
док посљедњи пут
родитеља гледа.
А родитељ дрво
стреса се и њише,
лишће би да штити,
ал` нема га више.
|
|
