Суштина поетике
КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС
________________________________________________________________________________________________________________________13_
Четири песме | Бранкица Вељковић
Бранкица Вељковић (Витановић), рођена је 1974. године у Нишу, професор српског језика и књижевности. Објавила је збирку песама Пупољак трешње у срцу.
ДУША У СУНЧАНИ ЧАС У сунчани час Кад птица заборави песму Када се успава Расцветала липа И покошен пас На земљу падне Долази ветар Са уснама од трешања Хара по мојим мислима Остављан слатки траг брише. По плочнику расипа Траг о срећи О језеру које ме чека Да га пробудим О сну који чека Да га усним О руци која чека Да ме поведе. Посматрам своје ланце Од ружа увелих И не осећам више Бол од црног трња. Ничег више нема У овом сунчаном часу Само далеки наговештај Да није крај. | НОЋ Кад зађу сва сунца Што спајала су Тегобу и глад Чинећи немир И кад посустану Све авети Које победнике прате Склизнуће врисак са усана И потопити нас Зеленом крвљу. Све преостале зоре Мириће боје зелене Са празним кавезима И гробљима птичјим. КРАЈ Воз. У возу јутро. Путује. Купе прве класе Са црвеним седиштима. Тишина Са шеширом црним Злослутно ћути. И опет јутро И тишина која грли кришом Уснуле сапутнике. Станица. Воз не иде даље. Силази јутро, Тишина, Дрвореди, Снови, Жеље. Истина се топи На перону И отиче у оближњу бару. Остаје човек Кога више нема У возу пустом Као изгубљено дугме Осуђено да га Нико никада не нађе. |