Суштина поетике
 КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС
________________________________________________________________________________________________________________________13_




 Четири песме | Бранкица Вељковић 





Бранкица Вељковић (Витановић), рођена  је 1974. године  у Нишу, професор српског језика и књижевности.  Објавила  је збирку песама Пупољак трешње у срцу




ДУША

Моја је душа
Облак распорен
Што се у бари црној
Дави.
Излећу из њега
Неми ждралови
И по води ходају.
Душа их моја иште
Али реч која ћути
Одјек не налази.



У СУНЧАНИ ЧАС


У сунчани час
Кад птица заборави песму
Када се успава
Расцветала липа
И покошен пас
На земљу падне
Долази ветар
Са уснама од трешања
Хара по мојим мислима
Остављан слатки траг брише.
По плочнику расипа
Траг о срећи
О језеру које ме чека
Да га пробудим
О сну који чека
Да га усним
О руци која чека
Да ме поведе.
Посматрам своје ланце
Од ружа увелих
И не осећам више
Бол од црног трња.
Ничег више нема
У овом сунчаном часу
Само далеки наговештај
Да није крај.

http://www.knjizevnicasopis.com/

НОЋ

Кад зађу сва сунца
Што спајала су
Тегобу и глад
Чинећи немир
И кад посустану
Све авети
Које победнике прате
Склизнуће врисак са усана
И потопити нас
Зеленом крвљу.
Све преостале зоре
Мириће боје зелене
Са празним кавезима
И гробљима птичјим.



КРАЈ

Воз.
У возу јутро.
Путује.
Купе прве класе
Са црвеним седиштима.
Тишина
Са шеширом црним
Злослутно ћути.
И опет јутро
И тишина која грли кришом
 Уснуле сапутнике.
Станица.
Воз не иде даље.
Силази јутро,
Тишина,
Дрвореди,
Снови,
Жеље.
Истина се топи
На перону
И отиче у оближњу бару.
Остаје човек
Кога више нема
У возу пустом
Као изгубљено дугме
Осуђено да га
Нико никада не нађе.