КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС
__________________________________________________________________________________________________________________13_
<<назад
Осамдесет година Бранка Миљковића
¤
¤ ОЧАЈНА ПЕСМА Полет је насиље, недоучени дане; Небо је дато под наполицу лажи. Куда ћу? шта ћу? свуда ме ноћ тражи; Пси ме рецитују и глуве пољане; Цвет и птица ухваћени су у лажи! Ми знамо окрутности преране слободе И сан по мери ноћи кад нас такао, Кривотворну зору којој пишу оде И силазак у срце ко силазак у пакао По љубавно ђубре уз сјај непогоде. Душо, животињо коју прати сета, Упознај нас с мразом који пише песме; Шумо тешка римо накрај бела света, Зар зло побеђено ни запевати не сме Пред новим злом које почиње да цвета?! Мисао која не уме да мисли Завлада светом. И сада је касно Било шта рећи што би било јасно И човеку и птици под којом смо кисли И мртвима који иструнуше часно. | ЗАЈЕДНИЧКА ПЕСМА |