Суштина поетике
КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС
___________________________________________________________________________________________________________________________4_
Новa књигa
У издању СРПСКЕ КЊИГЕ из Руме, библиотека ВИДОКРУГ,
недавно је из штампе изашла прва збирка песама
мајора у превременој пензији Жељка Пантелића, БУНАР.
Представљамо је на страни часописа Суштина поетике.
¤
 Сваки твој поглед Прође кроз моја огледала Зађе негде дубоко Дубоко у таму И нађе нешто изгубљено Давно заборављено Нешто нежно Што воли да се игра и смеје И када га додирне Оно почне да расте и расте док ме не испуни потпуно топлином чудном и расте док не отера таму звуцима живота мирисима среће зрацима радости И тек тада сам комплетан Спреман да поново покушам Јер ништа не може бити тако тешко Као поново пробудити дете у мени ЈОШ УВЕК СИ ТИ Још увек си прва јутарња мисао целодневни вео пред спавање молитва Још увек си најлепши осмех најстраснији пољубац најдубљи уздах у екстази Још увек си све што видим све што ходам све што дишем Још увек сам ја између тебеи њега још увек си ти између мене и остатка живота ¤ Извод из рецензије Дуже песме, иако подсећају помало по стилу на битничку поезију, или можда налик неким песмама Боб Дилана, чини ми се да наговештавају могуће прозно или прозно-поетско дело у будућности, јер теме и питања започете тамо, премда потакнуте ауторовом судбином и личним искуствима, тек овако огољене могу да нас подсете да леже дубоко у свима нама а одавно смо их покрили загорелом корицом умишљене стварности. Мешајући интроспекцију, стварне и умишљене догађаје, веома јасно изражава циљану тему, онако како нам је у полусну „све јасно“, да бисмо се у стварности пробудили, не схватајући у сну склопљене слагалице и хитајући у „стварност“ без имало разумевања за себе, људе, свет око себе и оно што нам се дешава, аутор као да оправдава свој надимак, назив збирке и локални израз „избунарио“. Сматрам да ће свако, читајући песме из ове збирке, посегнути у дубину своје душе и потражити те дубине код најближих а то и јесте суштина добре поезије од античких времена до наших дана. У опису сурових тема о животу, себи и људима, судбини, љубави ... успешно избегава сваку патетику користећи се пригушеним хумором и иронијом, при томе задржавајући пуну озбиљност онога што је лично ауторово али и онога где сви можемо да се препознамо. Синиша Живановић У Руми, 18. новембра 2013. |
¤ АНТИПЕСНИК Не волим песнике што нас воде тамо где снови живе не волим те бунтовнике што не дају да живимо животе сиве И откуда им то право да такве песме пишу никако није то здраво да окове око нас бришу Зато не волим поезију читати заиста не волим туђи ме терају стихови да се некако оголим У том свету по туђем маниру разоткривен слој по слој понекад шкрабам слова по папиру управо да бих остао свој Нису те речи песме нежно склопљене у риме нису то духовне чесме које служе за пример Речи те деца напамет учити неће нема шарених кућица и около дрвеће не певају птичице и не цвета цвеће моје речи су дубоки трагови несреће Откидам их из себе као туморе муком их кроз перо гурам да ми душу не уморе док кроз лавиринт патње лутам Зато вам господо веома хвала ако моја писања песмама зовете иако су речи осећања песником ме звати не смете... |
Пишите за Суштину поетике
______________________________________________________________
