Суштина поетике
 КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС
___________________________________________________________________________________________________________________________8_
 Ж и в е   л е г е н д е 

Рајко Петров Ного


http://www.knjizevnicasopis.com/broj-2/8

Рајко Петров Ного, песник, есејиста и књижевни критичар. Завршио је студије књижевности у Сарајеву а магистрирао у Београду. Пише поезију, есеје, књижевне критике.
О њему је покојни проф. Никола Кољевић једном рекао: “Оваквим путевима песничког стасања Рајко Петров Ного је успео у нечем што је у поезији можда најтеже: да веран свом личном гласу и лику свој случај саобрази са судбином и духовним обрасцима целе једне културе. Отуда се његове, толико лично интониране песме не доимају више као само његове, већ и као наше заједничке”.
Не улазећи у његова политичка и свеколика друга лична опредељења, водећи се само оним због чега је, у крајњем случају, овај часопис и направљен, поезијом и поетиком књижевног стваралаштва. чини нам се да је Рајко Петров Ного остао свој и то у временима кад на свим друштвеним пољима се вреднује припадност некој групацији.



 
ХЛЕБ И СО

Ноћи мека шапо звери притајене,
пробуди се, страшна, усред крхких здања,  
очњаци кржљају, густа снага вене,
потпаљена чаме крила некадања.

Час је, дакле, у ком походе нас звери
(чујем древни топот на добошу ноћи)
па кад најзад падну и последње двери,
у то свето јутро о да ли ћу моћи,

го у освојеном завичају, стати
усред зверињака као у сред себе,
сличан Оном Првом (да ме чују влати)
рећи вину: вино, тихо хлебу: хлебе.

¤


 

¤




БРАЗДА НЕСПОКОЈА, ТЈ БРАЗДА СМРТИ 

Уљуљкана душо, дубоко заори
бразду неспокоја, бактерије смрти,
нико нас достојно не уме да спори,
морамо са собом сами заратити. 

Кренимо одједном на четири стране,
јер у свему страсни део мене има;
под главом се мучи сунце да огране,
а стегна негвама обавија зима. 

Величанствен хаос, хаос озарења
витла ми прашину с зарђалих чула:
здравствујте моја целителна бдења
и пушкарнице нових караула. 

То је онај живот у коме ми свуда
гонг већ најављује одгођену трећу.
Могао сам бити краљ, богаљ и луда,
и законодавац - мого али нећу.

 

¤


 
ПРИВИЂЕЊА

Ту ничега нема Све је измишљено 
Стварна је тек љубав беде и небеса 
Голотрба деца у пласт слажу сено 
Сузно коњско око ни муве не стреса

Ситан бисер змије низ откос потече
Јастреб зацијука И вране у низу 
Сиромаштво свето О убого вече 
Ако игде овде ви сте Богу близу

Ако игде овде привиђења треба 
Клисуре и кланци Зими вуци вију 
И орлови сури краду богу дане

Зулуми детињства На сред ведра неба
Кроз облак прогони танку бедевију 
Са загорја ломна љутица богдане


ТВОЈЕ ЈЕ ДА КОРАЧАШ

Не можеш ти у такве послове да се пачаш,
није за тебе тресак нити цепање суво.
Буди оно што јеси, цео пређи у уво -
твоје је да вибрираш, твоје је да корачаш.

У новим пределима слуте се твоји кораци,
док палацају муње, плава те тога штити
(непробуђени у детету чамују пипци смрти)
и твоје опоре речи овде су једини знаци.

Не буди разуман, понекад можеш да враћаш
зелено време апокалипсе, на прескок жита зрију
запенушаш у свему, пусти да ти се смију -
по стоти пут ти кажем: твоје је да корачаш.





Пишите за Суштину поетике
______________________________________________________________