Заборављени песници | Милорад Панић Суреп
Милорад Панић Суреп, песник и истакнути културни посленик, рођен је у Глоговцу, у Мачви, 27. јануара 1912. године. Гимназију је завршио у Шапцу, а филозофски факултет у Београду. После рата био је уредник Тањуга, први секретар Удружења књижевника Србије,
оснивач Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе Србије. У јуну
1956. године постављен је за првог секретара Савета за културу Србије и на тој функцији остао три године. Био је један од иницијатора
оснивања Модерне галерије (данашњи Музеј савремене уметности). Суреп је био и управник Народне библиотеке Србије . Његовим доласком на чело ове установе почела је изградња нове зграде Библиотеке, која је била уништена током немачког бомбардовања Београда у априлу 1941. године. Објавио је више песничких збирки (Ветар звижди, Просто, Ти долазиш, Лирика). Добитник је више награда од којих су најзначајније „Октобарска награда Града Београда“ и „Вукова награда“. Умро је 22. априла 1968. године у Београду. Сахрањен је у Алеји великана на Новом гробљу. ЗАПИС
Нек каже ко шта мисли а ја знам на свету човек је сам, увек сам. Нек каже ко шта мисли, а ја знам: ма био кам, цвет, или плам — и живећеш, и цвасти, и спламсати сам. Па нека каже ко шта хоће, ја знам: ако и заволиш кога, заволећеш га зато што си сам. СУСРЕТИ Покаткад прође неко и спусти усне на срце остане само обрис тих: на равној белини снега птичјег крила траг. Покаткад прође неко и трепавицама ти мине његова сен а теби већ умро друг присан и драг. | ВАТРА ОД СЕНЕ И ОПОМЕНЕ |