- Као што је сунце дану сјај, Ти си мој
талисман против свих урока.
- Ма, не јуначим се ја, то ме топли длан
Твоје душе чини храбром.
- Твоји дланови - најдражи рам!
- Између Нас нема бОрбе. Само бЕрбе Среће.
Мирисне и чисте.
- Ти си моја Вјера да добро постоји. Она
је трајнија и од самог Добра.
- Својатам Те, Твојатам се и мирна Босна,
како се то по народски каже!
- Немам ништа против да ћутимо љубећки и
жмиримо ћутећки.
- Хладно Ти је? Обуци моје дланове на образе
већ једном, кад Ти кажем!
- Кипиш ми из срца и преливаш се у стихове.
Биће то једна бескрајна пјесма. Наш пој.
- Ништа ми друго не преостаје него храброст
позлаћена Душом и оснажена Вјером.
- Данас сам срећна са разлогом, мада сам
то често и без разлога. То је мој залог за будућност, ма каква била.
- Кућерак и путељак посут звијездама. Ти
си моја кућица од сна. И од среће већа.
- Зацопати се, заћорити се, загледати се,
обневидјети од Љубави. Па, ипак једино се тако добро види.
- Нема киша везе, а ни животне околности
са пјесмама у нама. Дођу дани баш као што је овај, све пјева у мени. И сјетно и
тужно и весело.... нема везе.
|
Трагови времена
*
Напојила сам се сунцем, вјетром и мирисом Микине
Војводине. Како ли му је само успјело да се чаробњачки удјене у све то и прожима
ме гдје год погледам?
*
Чекамо то све што ће нам доћи само по себи, како
се у народу каже, а можда нам је то све већ и дошло у сјају драгих очију.
*
Не љубим баш жарко резервисане људе који важу и
јабуке, и крушке, и новце и осјећања. Но, за њих можда има наде. Прекрасно је кад
се "раскраве" и покажу срце.
*
Паметни знају. Но, само знање није моћ већ препознати
тренутак, удјенути се у живот. Често како можеш, још чешће како мораш, а ријетко
баш као што желиш. Е, сад... паметни све то измијешају и осмијех на лице ставе како
год да је.
*
|