Суштина поетике
 КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС
________________________________________________________________________________________________________________________8_




Поезија за децу | Јовица Ђурђић



.

Јовица ЂУРЂИЋ рођен је 3. 10. 1949. у Глоговици у близини Дервенте и Добоја, Република Српска. Прозни писац и песник за децу и одрасле. Дипломирао на Педагошком факултету у Ријеци. Члан удружења књижевника Србије.

Аутор књига поезије и прозе за децу и одрасле читаоце. Објављивао у многим листовима и часописима. Поједини радови су му превођени на стране језике као што су енглески, руски, француски, шпански, италијански, пољски, чешки, словеначки, македонски итд. Избор поезије ”Звезде на узглављу” објављен је као библиофилско издање са дванаест песама преведених на двадесет страних језика и сликама Оље Ивањицки. Заступљен је у више антологија и избора поезије.

Објављене књиге:

Уснула девојка, песме, (1974), Лариса, песме, (1974), Љубичасто горје, песме, (1976), Санак Склопиочић, приче за децу, (1983), Како волим Ану, песме за децу, (1983), Руке вечерњих љубавника, песме, (1984), Љупко тело, песме, (1985), Кошута и лопочи, (Тhe Roe and Water Lilies), песме, двојезично српски и енглески, (2000), Истргнути рукопис, песме, (2004), Њене очи море, песме,  библиофилско издање, 21 примерак, (2004), Жирафа Жералдина, песме за децу, (2005, 2006),  Симонине очи, приче за децу, (2006), Лепо је бити код куће, песме за децу, (2008), Звезде на узглављу, библиофилско издање, дванаест песама на двадесет страних језика обогаћених сликама Оље Ивањицки, (2009), Калина и морски коњиц, приче за децу, (2010), Лето без Веронике, приче за децу, (2011) и Киша и влати / Deszcz i źdźbła, двојезично српски и пољски, изабране и нове песме (2012), Пепео згаслог лета, песме (2012), Опојни мирис греха, приче, (2012) и Укус првих пољубаца, роман за децу (2014).

Двоструки добитник награде “Драго Жерве (Gervais) и Златне значке Културно-просвјетне заједнице Србије, као и других награда на књижевним конкурсима..





АНА, ОДНЕЋЕ ТЕ ВЕТАР

Ана, однеће те ветар,
Јака београдска кошава,
Држи се чврсто, малена,
Твоја те торба спасава.

Кад би те ветар понео,
Са торбом препуном књига,
У лету бих те стигао –
За кошаву ме баш брига.

Не дај се, лептиру шарени!
Кошави, леду и студи.
Ни мени није лакше,
Ипак, уз мене буди.

Ана, однеће те ветар.
Чврсто се држи за торбу!
Остани стално ту близу –
Ми ћемо добити борбу.

▼▲

ЖЕЉЕ

Лепо је имати жељену ствар,
Ал’ имати деду, највећи је дар.

Можеш да имаш играчку сваку,
Ал’ ништа ти неће заменити баку.

Мала и велика свака жеља је јака,
Ал’ како да то нешто замени ујака?

Кад ти дају све жељено на свету,
Права је ствар да ти дају и тету.

Може бити ова или она ствар преча,
Треба да знаш, важан је и теча.

Ал’ на крају, одлучно тврдим ја:
Најлепше је имати Ану из петог А.



▼▲

ТАЈНА

Једном ћеш се, увече,
Касно вратити кући
С малом тајном,
Као немирном птичицом
У грудима.

Мислићеш како сви
За њу знају, да сви
Виде то што је невидљиво,
Што не види нико
И не може да се види.

Неће се моћи прочитати
С твог лица та мала тајна,
Нити видети траг
На руменим уснама.
Само ће ти се и даље
Немир ширити грудима
И очи још више сјати.

Али за тајну нико неће знати
Али за тајну нико неће знати.


▼▲

СТОНОГА КОЈА ЈЕ УСТАЛА
НА ТРИ ЛЕВЕ НОГЕ


Велики проблем једне стоноге:
Устала је јутрос на три леве ноге.

Стотину ногу природа јој подари,
Устане ли на леву, тад све поквари.

Боље је било да није ни устала,
Јер је на двадесету ногу пала.

Сад се гега и на ту ногу шепа,
А њој је баш стало да буде лепа.

И док се у хладу као башкари,
Она то хромост скрива у ствари.


▼▲

ЉУБАВНА БОЛЕСТ

Доктор ми личи на мудру сову,
Па ипак не разуме болест ову.

Он не може никако да схвати,
Ту причу коју му прича мати.

– Заљубио се у Ану из комшилука
Не учи, не једе, права мука...

Врти папире, гледа и тихо мрмља
Ко да нешто тражи усред грмља.

Онда ме лагано у чело чвокну:
– Ово ти је за лепу Анину локну.

Нешто на хартију жврљну потом
И рече: Тако ти је то са животом.


▼▲


ГУСАРИ И ЊИХОВ НОВАЦ

Гусари, гусари, вашег вам бокца,
Откуд вам толике хрпе новца?

Јесте ли га са грана ко воће брали,
Или сте га ко братија сложно крали?

Нешто се мислим, није могуће,
Толики новац имати код куће.

Ви, чупави вукови с лепих бродова,
Весела дружино опасних лопова,

Дајте овамо барем коју пару –
За сладолед свом верном другару.