Суштина поетике
 КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС
________________________________________________________________________________________________________________________4_

https://www.facebook.com/sharer/sharer.php?u=href=$url&display=popup&ref=plugin




Сатира




Велибор Михић

● Сећам се да сам заборавио!

 

● Организатор је теоријском темом о моралу бројношћу призвао публику, али да ли и памети, показаће пракса!

 

● На шалтеру је писало: "Молимо, дођите, сутра..." Неко је прецртао реч "СУТРА" и дописао "С МИТОМ"... Ко је тај Мита?

 

● На путу ка бешчашћу, превазишао је самог себе: своје бедне мисли, приписивао је великанима цитирајући их!

 

● Држава је чудна реч која се храни префиксима. Кад је подржавају, добија кредит; кад је задржавају, назадује;  кад је одржавају, преживљава; кад је се грађани придражавају, влада закон; кад је издржавају, излази из употребе и... шта је резултат: због тог издржавања долази до промене држављанства: грађани постају глаголи (јуре у потрази за радним местма), придеви (придевају докторате), прилози (стоје на ћошку с испруженом руком)... и све, тако, (има десет врста речи) до речце... па, из мале речце, у туђу реку, море, океан... воде које испаравају! А све због префикса!

 

● Кад дођете до краја пута, једна уштеда мање: не требају вам, више, ципеле! Једино је мало незгодно: бос по трњу!

 

● Једна ласта не чини пролеће. Али мене брине што за два пролећа не видех ни једну ласту!

 

● Док не почнете да се цените, не чудите се што вас потцењују. Али, ако без покрића исценирате своју цену, уместо аплауза, чућете звиждуке!


● Знамо да смо у истом лонцу. Једино не знамо ко ће да нас запржи! У међувремену, гладна уста хоће да једу, макар лонац био и незапржен. Међутим, ако се нико не јави да нас запржи, запржићемо се сами: ми смо мајстори да сами себи запржимо чорбу!

 

● Знамо да смо у истом лонцу. Једино не знамо ко ће да нас запржи! У међувремену, гладна уста хоће да једу, макар лонац био и незапржен. Међутим, ако се нико не јави да нас запржи, запржићемо се сами: ми смо мајстори да сами себи запржимо чорбу!

 

● Нико никад није видео корист од сопствене штете. Али, никад не реците никад. Колико смо оригинални, види се по том што многи од нас раде, само, за стаж, а без плате, или да покрију режију, а без плате... а неки, чак, ни за то, већ за лепе очи! Понекад се мало проштрајкује па опет легнемо на руду! За лепе очи! Лепота ће спасити свет! А ко ће желудац?!

 

● Траже се берачи трешања, вишања, кајсија, јабука...  и људи се јављају. Али за бербу бостана, нико. Давно смо га обрали!

 

● Доћерали смо цара до дувара: ходамо на трепавицама, парамо уши па крпимо дупе, тражимо длаку у јајету, продајемо зјала, лајемо на звезде, оговарамо по кућама и трачаримо по новинама, молимо горег од себе, стискамо па пуштамо, чупамо па садимо, пљујемо па лижемо, мањи смо од маковог зрна, све нам округло па на ћоше, лактамо се кроз живот, зајмимо па (не)враћамо, узимамо па давамо, с кокошима спавамо, ловимо у мутном, гледамо кроз прсте, провлачимо се кроз иглене уши, сечемо грану на којој седимо, нудимо муда за бубреге, тражимо рупу у закону, прегонимо се ко је већи Србин, турамо нос тамо где не треба, грабимо капом и шаком, тражимо 'леба без мотике, другима солимо памет, млатимо празну сламу, лијамо па долијамо, пресипамо из шупљег у празно, тражимо трун у туђем оку а у свом не видимо балван... једном речју, права менажерија али, некаква утеха је: нема нам помоћи, пропасти нећемо!



Ђура Шефер Сремац

● Уместо кажњавања штрајкача, Министарство просвете боље да је обавило обред истеривања ђавола - из скупштине.

 

● Лакше је издати државу него књигу.

 

● Где се сипа, ту се и пресипа. У Страдији – из шупљег у празно.

 

● Не повећајте плате и пензије! Добиће ми деца отказ.

 

● По школама цвета молерски занат. Ђачки зидни графити.

 

● Чим објавим књигу сатире, гризе ме савест због промашене инвестиције.

 

● Врло добри су резултати привреде – похвали Луцифер своје следбенике.

 

● Долетела на крилима анђела. У браку јој никли  рогови (ђа)волице.

 

● Имамо све мање плодног секса. ЕУ нас  већ дуго туца у главу.

 

● Ако већ призиваш Косача Смрти, обележи му прво гробно место да коров  покоси.

 

● Тај нам беше бог и батина. Осетили смо га, од штрајкачког пендрека.

 

● Не ценим историју. Прокурвала се одавно та учитељица живота

 

● Кад ми падне систем, жена одскакуће код комшије да се игра с његовим мишем.

 

● Деца су наше највеће благо. Прескупе су данас – епрувете!

 

● Страдија – земља зомбија. Излазе мртваци, напуштени због високе цене гробница.

 

● Ђаво оргија свемиром, а често свраћа у Србију.





Александар Кнежевић


● Србија је прихватила нови талас избеглица. Европске вредности су емигрирале из Уније.

 

● Због глобалног загревања Планети прети катастрофа, али  с обзиром да се неће десити у мандату ове гарнитуре светских моћника, експлоатисање се наставља.

 

Банана тресе Србију. Нећемо више играти баскет.

 

Разоружајте функционере, испаљен је политички метак.

 

● ЕУ поставља услове нове Србији, не поставља, поставља, не поставља, поставља, не поставља, поставља… Зајебавају нас.

 

● Некада се у Комитет ишло по мишљење, са кућним доставама данас је то много лакше.