КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС

УТЕХА

Због зала проклињеш,
а ни за једно се добро захвалио ниси!

Питаш се од ког је немилосног бога
или од кога ђавола, ово зло,
а за добро питао ниси од кога је!

Стискаш главу шакама, коленима,
питаш се чиме си овај покор заслужио,
а чиме си добро заслужио питао ниси!

Устај, отри те сузе, не цвили ту,
умиј се, очешљај се, уљуди се,
и гледај да одсад
са том крвавом сузом у срцу живиш
ко што си досад
с веселом водом кроз ливаде, живео!



Емили Дикинсон

рођена је 10. 12. 1830. године

***

Моћ своју узех у своје руке
И кренух против света и ја;
Не бејах јака – као Давид,
Ал бејах двапут – храбрија.

Бацих свој камен, али сама
То све бејаше што је пало!
Беше ли Голијат – одвећ велик,
Ил моје биће – одвећ мало?



МАРИЈА

Кад прољетни цвјетак стане
Да отвара њежне груди,
Он на први дах зефира
Тајанствени осмјех буди.

А стабљика осјећајућ
Да се шири цвјетак лијепи,
До жилица тананије`
Од радости сва застрепи.

И Марија моја тако,
Кад отвори усне своје,
Па подигне очи плаве
И слађану пјесму поје.

Изгледа ми у том трену
Да се њена душа диже
И у слаткој жудњи стрепи,
И до самог неба стиже.