Пише: Сања Живковић
Горица Пантовић је писац СПЦ у Крагујевцу, а збирка Дајте ми клавир је њен први излет у поезију. У књижевност је ушла рано, у петнаестој години када је добила прву награду за Србије за најбоље прозно дело. Збирка Дајте ми клавир заснована је на принципу Бог је љубав. Тематски је можемо поделити на неколикo целинa: У првој, где је и највећи број песама, песникиња се бави појмом Бога и вере не изостављајући ниједан суштински значајан елемент. У вези са тим песме овог тематског круга можемо поделити на: оне које се тичу Бога као Творца свега видљивог и невидљивог и оне, које се односе на оно што ми као смртници можемо учинити да би му се приближили. Говорећи овим првим песникиња истиче да су звездана небеса, наша адреса и да је све Божје дело. Бог је у свему. Он је највећи пријатељ, снага, чувар, лекар. Бог је љубав и љубав је Бог. Позивајући се на ово начело песникиња подцртава и да је љубав лепота, покретач, идеал вечног живота, а умети волети значи у животу успети. Живот по Божијој промисли битан је како бисмо спознали себе саме и како бисмо спремно дочекали долазак Свевишњег и спасење, јер имати Бога у себи значи бити истински богат. Треба рећи да песникиња напомиње да није важан само зато, већ и због чињенице да смо сви браћа у Богу, те треба да љубимо и поштујемо једни друге, јер смо само као такви уз Христа, што је сигуран пут победе над смрти и способности да постанемо део вечности. Песникиња истиче и да је све могуће, јер је нас Бог посматра и управља нама. Друга подврста песама које се односе на веру јесу оне које се баве конкретним начинима приближавања Богу. Тако она пева о радости молитве, која је тиховање, разговор са Богом, радост, живот, пут ка вечности, решење за све проблеме, срећа највећа. Без ње нема живота, она је насушна потреба, којом се спашавамо, јер се само с вером може до неба. Такође, истиче се моћ јеванђеља, литургије, причешћа, значај црвеног слова и празника рођења Мајке Христове, Ускрсу. | Поред песама које у потпуности имају религијски карактер, постоји и група песама које третирају теме из свакодневног живота, али се и кроз њих свуда провлачи Бог као покретач и Творац свега. Тако Горица пева о првом септембру и значају школе, која је бравурица са хиљаду лица, другарство, живот; о Крагујевцу, где се светлост као симбол Христа из цркве преноси на песникињу и њен град у целини; о раду, који је највећа лепота, послушање, радост, младост, својеврсна молитва, здравље, оно чему се и Бог радује, јер се њиме долази до његове љубави. Посебно су интересантне песме посвећене личностима и догађајима: Небојши Петровићу, куми и крагујевачком октобру, којима жели да победи смрт, споји живе и мртве, да разбије границе, оклопе, да уједини све у вечности. Што се тиче стила, приметна је интертекстуалност, те уочавамо неколике познате стихове: ја у школу идем и добар сам ђак, ум царује, снага кладе ваља, Свјати Боже, интересантно варирање Песме над песмама у којем се једна велика библијска прича своди на неколико речи, тј. на оно што је њена суштина. На крају ваља истаћи да је ова збирка заправо својеврсно уздизање ка Богу и тежња да се стиховима, уметношћу укаже на сву лепоту вере и Божју величину.  |
