 Милена Мишић има 13. година и ученица је 7. разреда Основне школе „1. мај“ Вртогош, одељење у Дубници. Врло је вредан ђак. Воли све предмете, али највише српски језик. У слободно време највише воли да чита књиге. Наставница српског језика прошле године у њој је препознала скривени таленат за писање поезије. Те је писање песама постало њен омиљени хоби. Своју прву песму написала је за конкурс поводом Дечје недеље и освојила је 1. место за песму „Деца“, потом је уследио традиционални конкурс „Новогодишња чаролија“ где је опет освојила друго место за песму „Када би минут Нове године дуже трајао“. Поезију Милена наставља да пише и даље, а жеља јој је да једног дана постане наставница српског језика, а можда чак и позната песникиња.
(Песме и биографију послала Миленина професорица) Мастер филолог Јована Трајковић ДЕЦА Деца су једно велико богаство и чине једно велико царство. У том царству много деце има и глас њихов прија свима. Деца су као звездице мале, породице њихове све би за њих дале. Никада дете бриге нема, за игру се зачас спрема. Деца су као један цвет у башти који непрестано цвета и током хладне зиме, и током топлог лета... Деца су као анђели са неба, њихова љубав свима нама треба. Пружите деци мир, срећу, слогу и љубав сву, и она ће увек бити ту. ▼▲ Јесен
Мирише јесен рана, златним лишћем окићена, јутарњом росом окупана, и слатким плодовима надарена.
Дрвеће је златно жуто, лишће свуда по земљи разасуто. На ливадама је тепих жут и ласте крећу на далеки пут.
Златно сунце сад слабо греје и тмурно нам се небо смеје. Ветар дува доносећи кишу, а плодови миришу ли миришу.
Сад зимнице се више спрема и сунца више нема. Без листова голе гране могу да се виде на све стране.
Као сликар прави спремила је боје и осликала двориште моје. Позлатила је сребрну брезу и на дрвеће ставила лепезу.
Али и сваке године, једном мора да се проба и то јесење годишње доба. | ▼▲ КАД БИ ПРВИ МИНУТ НОВЕ ГОДИНЕ ДУЖЕ ТРАЈАО Сви прозори замагљени, испред куће све је бело, стигла нам је нова зима, радује се цело село. Снег се бели на крову и најављује годину Нову. Трепере јелке и лампиони и под јелком нас чекају поклони. Док година стара последње сати броји, Нова нестрпљиво пред вратима стоји. Прскалице разне, балоне, конфете, бацамо у небо, нек високо лете. Сви радосно чекамо годину Нову у вечерње сате, док сијалице сијају и лампиони се клате. Пуне санке Деда Мраза, док се бели снежна стаза. Кроз мећаву храбро јури, и у сусрет својој деци жури. У поноћ стиже година Нова и нама носи много жеља и снова. А ја бих волела даље... да први минут Нове године дуже потраје. Јер моје су жеље мало веће желим свој деци ПУНО ЗДРАВЉА И СРЕЋЕ! ▼▲ ЉУБАВ И ТОПЛИНА МОЈЕ ПОРОДИЦЕ Мама, тата, сека, бата и ја, то је моја породица. Мама и тата су нам увек близу, да нас чувају пазе и мазе. Да нам све удовоље да нам љубав пруже, да нас много воле и да се са нама друже. Место у мом срцу је увек попуњено, и радост и топлину ми пружа. Када нешто погрешим породица ми помогне и зато у мом срцу цвета као ружа. То је један леп и диван осећај. Када сам у невољи, тузи и самоћи, моја породица ће ми прићи и увек ми помоћи. Зато је никада нећу пустити да оде из мог живота, јер сам за породицу везана као што су везани пчела и жаока. Зато ћу за моју породицу увек бити ту да је чувам у добру и злу!  |
