СЛАВУЈ, КУКАВИЦА И МАГАРАЦ
Слaвуј у пролеће по обичају појаше. Вели му кукавица: "Хоћеш да се опкладимо да ја лепше од тебе певам?" "Ако хоћеш, хајде, али ко ће нам бити судија?" "Ено онај који онде пасе, видиш колике су му уши!" одговори кукавица. Почну појати, али шта магарац зна шта је славујево појање! Он каже да кукавица лепше кука. Изгуби славуј опкладу. Но, утеши га пастир, говорећи: "Не стиди се, мили славују, за тебе је већа част да се твоје појање магарцима не допада".
Поука - кад би сви људи били довољно и разумни и правдољубиви, не би било међу њима кавге ни несугласица, и много би боље за све њих било. Но недостаје неком једно, неком друго, а неком и обадва. ▼▲
КУРЈАК И ЈАГЊЕ
Курјак пијаше на једном извору, а јагње не видећи га, далеко ниже на поток дође да се напије. Како га онај спази, викне на њега: "Ту ли си дошло да ми мутиш воду, да од тебе не могу с миром ни бистре воде да се напијем!?" "Та вода, господару, од тебе к мени тече. Како ћу ти је ја замутити? То није могуће", одговори ужаснуто јагње. "Ха, ха, по гласу те познајем, ти ли си онај који ми се лане у ово доба ругаше?!" "Лане у ово доба? Помагај! Тада ме није било на свету, мати ме је овога пролећа ојагњила". "Видим да си ти умно и паметно, и да умеш добро одговарати - рече му курјак - но залуд, све ти то данас преда мном неће помоћи". Скочи на њега и прождере га.
Поука - ко те тужи? Кадија. А ко ти суди? Тај исти кадија. Не питам те више, знам шта ће ти бити... | ▼▲ ДИВЉА ЈАБУКА И РУЖИЦА
У шупљину дивље јабуке уљеже рој пчела и напуни је меда. Онда се она почне поносити и хвалити медом у себи: "Неразумна и луда гордости!, рече јој ружа, што се туђом слашћу поносиш? Учини ти, ако си кадра, да сладост меда уђе у плод твој, ако желиш удостојити се да те људи хвале и благосивљају".
Поука - Агелисају, лакедемонском војводи, почну неки који су у Персији били, приказивати и хвалити одело, богатство и величанство цара персијскога. "Шта ви ту у ветар беседите, рече им овај. Кажите ви мени је ли он мудрији, искуснији и крепоснији од мене? И ако то није, он је ништа према мени"... ▼▲
ЛИСИЦА И РОДА
Лисица примети у пролеће новопридошлу роду, приступи к њој и запроси је да јој што лепо, из даљних места кроз која она пролази, каже. Онда ова отегну дугачко и пространо казивање, какве се баре и ритови у Индији и у Египту находе, и какве су у њима жабе; пређе у Кипар, чувену Грчку, Македонију и Далмацију па каже какве су туда планинске жабе и зелене жабице што се и на дрвеће пењу, и каквога су које укуса. "Ала си ни за шта, кад из толиких места друго казати не знаш него какве су где жабе", рече јој лисица, окрене јој реп и оде.
Поука - разуман свугда гледи да што паметно види, позна и научи, какови су где људи, њихове нарави, обичаје и управу, науке, уметности, занимања и забаве... Ко тражи разум, разумнији кући дође, а луд се луђи врати него што је кад пође... |
