________________________________________________________________________________________________________________________8_
ЗАБОРАВ Оставићу риме да временом бледе, пробудити снове да угледам јаву, под каменом покушаћу да сакријем жеље и препустим жудњу забораву. Ливадама нек миришу моје чежње и све јаде јутром нека спира роса, зрачак сунца у тој капљи да се купа док и задњу травку не посече коса. ▼▲ ПУТ ДО ПАКЛА Тело плива по Ахеронт реци У вртлогу страхова и таме Пече душу ужарена ватра До вриштећег бола усред чаме. Вечним пламом душу огањ жеже Где се чују крици, очај јаве Спас узалуд траже руке грешне Да у смрти мука се избаве. Тако душе њине још измичу валу Са извора Летe забораву теже А нико жив не изађе на обалу Развратници покајању беже. ▼▲ ЖЕЉА Ево ме опет ка теби хитам, чедна и грешна у исто време. Жељна да чујем твог била ритам к теби мисô и тело ми стреме. У брегове моје улиј се дубоко, потеци кроз мене, преплави ум. Нек плима набуја ово тело кротко да се чује у венама и најтиши шум. | ▼▲
ПРЕКАСНО Закасних да видим како сунце зором изгрева и подневни му зрак росу топи, јер ме сан превари. Закасних да младост овенчам сећањем. Писма су стизала на погрешну адресу, јер сам живела у кући од снова. Закасних да купим карту за воз, у ком бисмо се срели, и он без нас кроз живот пројури. Застадох на раскршћу живота и ту се сретосмо у лету. Прекасно! Свако је од нас одавно у свом свету.
Милена Ћировић је рођена 22. августа 1967. године у Шапцу, где је завршила гимназију. Несвршени студент немачког језика и књижевности, јер је, након две године студија, љубави дала приоритет, и стекла породицу. Живи у Богатићу и запослена је у Судској јединици. За себе каже да је песник у покушају, јер бити Песник је титула по заслузи. Писање песама за њу је занимљиво путовање кроз снове, чаробни штапић за остварење неостварених жеља. |