Суштина поетике
 КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС
___________________________________________________________________________________________________________________________2_
http://www.knjizevnicasopis.com/broj-3
   ХУМОР У ПОЕЗИЈИ ЗА ДЕЦУ   




Пише: Зорица Савић, учитељица

Дете воли у литератури, као и у животу, смех и ведра расположења. Дечји смех се разликује од смеха одраслог човека. Детету је понекад смешно и оно што је одраслима озбиљно. Дечји смех је чист и безбрижан, њега подстиче снажна животна радост, наивност и спонтаност. Смисао за смешно у дечјој поезији има забављачки карактер, али и дидактичку улогу. Оно што дете усвоји кроз смех најдубље и најтрајније се сачува и делује у усвајању представа о свету и животу. Због великог значаја који хумор има од песника се очекује дар за специфичну врсту духа и комике и за откривање мотива који код малог читаоца изазивају смех. Песник који познаје дечју природу и дечји свет, који је у стању да успостави непосредан контакт са децом, који постаје дете, мисли као дете, радује се као дете, успеће да постигне хумор у својим песмама који је близак дечјем доживљају света.

Хумор у дечјој поезији може да се изрази на различите начине. Дечји шеретлук је погодан за грађење хумора и присутан је у многим песмама за децу. Он настаје из игре или из односа према родитељима и старијима. Деци је близак и шеретлук одраслих, нарочито ако је у вези са светом детињства и усклађен са дечјим начином мишљења и понашања.

Сличан овом је и анегдотски хумор који се заснива на неочекиваном обрту тока песме, на неочиваној поенти која изазива смех. Овакав вид хумора је близак деци, јер она воле изненађења.
http://www.knjizevnicasopis.com/broj-3/2/radovic.jpg
Песник обично почне песму тако да одмах заинтересује децу, учини садржину невероватном, а онда је нагло врати у реалност (Лав - Д. Радовић, пародична слика лава, плод је чуда, игре стварности и маште. Кад мали сликар избрише гумом ту страшну звер, руши се мит о лаву као цару животиња.)

Нонсенсни хумор је близак ирационалној природи деце. Деци је смешно све што одудара од здраве логике, од  нормалног и природног реда, прихваћеног и уобичајеног начина живота. Тако у песми Да ли ми верујете пародирањем је добијена права порука и постигнута висока едукативна вредност. Песма о бесмислености умивања је само игра на рачун немарности према хигијени. Дете схвата да је песма шала иза које се крије подсмех на рачун оних који се редовно не умивају. Хумор у нонсенсној поезији потиче из неприродног понашања ликова, из садржине која је апсурдна, јер је у њој све наглавачке постављено, а то је деци забавно (Јесте ли чули – Драгутин Огњановић, Ма шта ми рече - Љ. Ршумовић, Чудноват дан - М. Данојлић, Једна овца сива - Љ. Ршумовић...)

Сличан нонсенсном је хумор који се гради игром речи. Ту постоје разноврсне  могућности за изазивање смеха, који је играчки, па га деца воле и радо прихватају. Такав хумор има корене у народној књижевности, нарочито присутан у разбрајалицама:

Ен, тен, тини,
Сава, рака, тини
Сава, рака, тика, така,
Бија, баја, буф!

Може да се гради на различите начине:

  • - Од необичних кованица ( шпицицврн, Пиплфокс, крокодокодил, тарам, барам...)
  • - Неправилном употребом речи:
...Ал у тај парцов дође болес
Пређе из њега из тај сира
И почме њега деранжират...
( У шпајзу - Д. Радовић)
  • - Имитацијом неправилне артикулације поједих гласова карактеристичне за дечји узраст:

Здлаво много куца,
Тлеба да се луца
Гладна сам већ и ја,
Гладна је и куца
Па и птица пева
И њој клче цлева.
(Напомена матери - Ј. Ј. Змај)

***
Дозивео сам страсну трауму
Кад су у насу суму
Досли ловци да лове
Нас сироте зецове...
( Зец са говорном маном - М. Станисављевић)
  • - Понављањем речи, набрајањем ( Јесења песма - Д. Радовић, На вашару - М. Алечковић, Ситан вез - Д. Лукић,  Десет љутих гусара - Љ. Ршумовић...)
  • - Буквалним извођењем необичних именица од глагола које не постоје у нашем језику:
Био једном један створ...
Чучао на чучи,
Седео на седи,
Гледао на гледи,
Чекао на чеки...
(Био једном један створ - Д.Радовић)
  • - Тешко изговорљивих речи и деци непознатих и чудних (Смешне речи - Д. Радовић)
  • - Од речи сличног значења, хомонима:
Није тмина, него мрак
Није игра, него плес,
Није врећа, него џак.
Није срџба, него бес.
(Бајаги нешто друго - М. Станковић)
  • - Од деминутива :
Док неко пије
- ја пијуцкам.
Док неко гризе
- ја само грицкам.
...................................
(Мали живот - Д. Радовић)
  • - Рима је такође веома забавна, нарочито ако звучи допуњалачки и асоцијативно, јер пружа могућности за игру:
Ко изгуби капу
том је глава...
Где се деца уче
то се зове...
( Ј. Ј. Змај )

Животиње често служе песницима за грађење хумора, јер их деца воле и радо се друже са њима. Овај хумор се гради на различите начине:

  • - Довођењем животиња у неуобичајени положај ( Б. Црнчевић - Мрав добра срца, о мраву који уводи нову моралност и племенитост; Б. Црнчевић - Љутито мече, о мечету које одбија стереотипе и устаљена понашања градећи своју индивидуалност, Пачија школа - Ј . Ј. Змај, Смешна прашума - Љ. Ршумовић, Једна овца сива - Љ. Ршумовић,  Два јарца - Д. Трифуновић, песма са изузетном поруком о ненасиљу и решавању спорова мирним путем...)
  • - Описивањем њихових живота са подсмехом ( Разболе се лисица – М. Тешић, Лијин оглас - Б. Ћопић, Вуче, вуче бубо лења – Љ. Ршумовић, Мачак отишао мишу у сватове - Ј . Ј. Змај, Миш је добио грип - Љ. Ршумовић...)
  • - Дајући им особине које не поседују ( Плави зец – Д. Радовић,  Два јарца – Д. Трифуновић...)

Животиње у тој песничкој игри изазивају чуђење, смех и радост код деце. Песник кроз виц упућује и важне поуке које ће она радо да прихвате.

Хумористичко приказивање детета у свакодневним ситуацијама је веома привлачно младим читаоцима. Најчешће теме за овакав хумор су карактеристична дечја понашања и мане:

  • - Лењост ( Гаша - Ј. Ј. Змај,  Да ли ми верујете - Д. Радовић,  Игре - Б. Црнчевић, Једнога дана - Љ. Ршумовић...)
  • - Тужакање ( Венчање - Д. Радовић)
  • - Размаженост ( Материна маза - Ј. Ј. Змај, А мазе татине - Љ.Ршумовић, Мали гроф у трамвају - Д. Лукић...)
  • - Хвалисање (Кад сам ја био велики - М.Антић,  Ловац Јоца - Д. Лукић...)                       
  • - Несташлуци ( Био једном један Баја - Љ. Ршумовић, Штеточина Јоле - Б. Ћопић...)

Песник уме да види и укаже на дечје мане као добронамеран, доброћудан и духовит посматрач. Он са иронијом оплемењеном љубављу помаже да сагледамо оно право, истинито, отворено, дечје. Попут великог, отвореног детета одрешито гледа и суди.

* * *

Деца воле да се смеју, не воле оно што је мрачно, намргођено, досадно. Зато песме треба да засмејавају да би нам кроз смех рекле неку истину о животу, да би нас научиле да волимо живот као нешто неотуђиво, велико и наше, да се не треба плашити света већ научити да се с њим носимо кроз смех и игру. Смех нас учи да тешке ствари подносимо са мање бола. То је поезија која не признаје тугу, не трпи зло и не допушта мрак. Она  се наоружала смехом, у знаку је животне радости, ведрине, лепоте, доноси спонтани оптимизам својствен деци. У средишту песме треба да буде дете, насмејано, спремно за шалу и забаву. Док чита песму оно се игра, забавља, радује, али и учи о себи, свету, животу, спознаје себе и своје постојање.

СМЕХА ДЕЦИ ( Д. Лукић )

http://www.knjizevnicasopis,com/broj-3/2/lukic.jpg

И смеха.
смеха,
и смеха деци!

Смешан облак небом нек плови,
учитељ нек прича смешне приче,
смешни нека су брци у чиче,
и нек су смешни дечји снови.

И смеха.
смеха,
и смеха деци!

Весела песма неку децу буди,
и нек се весело у кревет оде,
весело само - ко жубор воде,
па ће порасти весели људи.

Па зато,
смеха,
и смеха деци!

______________________________________________________________