КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС

Аутор збирке прича Тапија у бунару, Миле Костић Дубница, пише о једноставним сликама из живота, па се стиче утисак да је већи број његових приповедака грађен на основу аутентичних података, догађаја и личности. Свака од њих је једна прича из завичаја, сведочење о тешком животу малог човека, усамљеног и осуђеног на чекање неког бољег и срећнијег времена. Већи број прича у збирци је писан у дијалекту, чиме је писац исказао велику приврженост Врању и врањском крају.

Приче су лишене апстракције, све је онако како се види и доживљава у реалном времену и простору. Размишљајући о судбинама својих јунака, писац се уздиже изнад индивидуалне драме и ставља појединца у друштвени патријархални оквир, изван кога се не може без озбиљнијих последица. У причама Милета Костићa Дубнице иницирани су многи проблеми који прате људе савременог доба. Он их примећује, осећа и доживљава јер је потекао са њиховог поднебља, кретао се по амбијенту који се у причама приказује. Његови ликови налазе снагу да се уздигну изнад животних невоља, али не ћуте о њима, говоре исповедним тоном, више за себе, него за оне који их у том тренутку слушају.

Свака од ових прича усмерава читаоца и води га кроз животни удес јунака. Неретко је то судбински предодређено и већ негде записано, а у причи, по којој је и збирка добила назив, Тапија у бунару, то је неумитност изгнанства и нестајања читавог српског народа са вековног огњишта, Косова. Бунар који пресахњује и вода за којом цела породица трага симболично представљају долазеће тешке дане, ратове, пустошење земље и, најзад, одлазак са прадедовског прага, о чему ће сведочити једини писани траг, тапија из XIV века, пронађена у бунару приликом његовог чишћења.

Књига Тапија у бунару је попут Вуковог Српског рјечника, мозаик сачињен од различитих слика из народног живота. У њој се могу наћи детаљи о занатима и занатлијама (Налʼнар, У радионици), приче у којима су уткана народна веровања о нечастивим силама и вампирима (Мали воденичар), обичаји који су ишчезли у савременом добу (Ашчика), али проблеми који прате живот у патријархалној породици где жена не пристаје на подређени положај који јој је традиционално намењен (Убавенка).

Чувајући оригинални језички израз јунака у својим причама, аутор чува и драгоцено полазиште за лингвистичка, дијалектолошка и лексиколошка истраживања. Због тога најснажнији утисак на читаоца оставља обиље пословица, изрека, пословичких поређења, па чак и клетви које се могу наћи у причама Милета Костића Дубнице.