Суштина поетике

КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС

<<назад _5_

https://www.facebook.com/sharer/sharer.php?u=href=$url&display=popup&ref=plugin

Поетски времеплов

Херман Хесе

рођен је 2. јула 1877. године

КАКО СУ ТЕШКИ

Како су тешки ови дани!

Ни ватре да ме загреје

ни сунца да ми се насмеши,

само пустош,

само хладноћа, без милости!

Неутешне гледају ме

чак и јасне звезде

од када спознах

да љубав умире.

▼▲

Тин Ујевић

је рођен 5. јула 1891. године

МЕНИ БЕЗ МЕНЕ

Уре од смоле цуре бесмислено,

суморни човјек снатри бестјелесно,

сутонска страст се боји безимено,

а љубав јеца, јеца беспредметно;

и све је данас празно бесконачно,

а вјетар дува, дува безутјешно

на голе душе које непрестано

ишту и грле безнадно, бескрајно.

▼▲

Мирослав Крлежа

је рођен 7. јула 1893. године

ЦРНО УМОРНО ПОПОДНЕ

Поподне је данас црно, уморно,

по двору пада мрак и плачу модре сјене,

копље погледа мог о сиве се ломи стијене.

Копље погледа мог се ломи о стијене сиве,

чађаве, црне и тужне, без перспективе.

Свјетиљка шуми и болесни гину гласови

птица,

у поворци плачу уморни вечерњи часови

и пада тмица.

▼▲

Владимир Мајаковски

рођен је 19. јула 1893. године

ЕВО ВАМ

Излиће се, одавде, сокаком из снова,

по човеку ваша дебљина што убија,

ја вам показах само кутију стихова

ја – јефтиних речи расипник и трошаџија.

Вама, мушкараче, бркови су од купуса

из непоједеног шчија што клапи.

Ви, жено, имате белила нека густа,

жмиркате ко острига кад је рак ошапи.

Сви се ви на песничко срце ко на лептира,

љутите, прљави, са и без каљача.

Гомила позверињи, препуна немира,

накостреши се стонога вашка.

А ако ја данас личим на Хуне,

нећу да мајмунишем, је л вама то прија,

Ја ћу – ево вам – да се кикоћем и да пљунем,

право вама у лице

ја – јевтиних речи, расипник и трошаџија.

▼▲

Франческо Петрарка

је рођен 20. јула 1304. године

ШТА ОСЕЋАМ

Шта осећам, шта, ако љубав није,

Ал’ ако је љубав, боже шта је она?

Ако је добра, зашто је злу склона,

Ако је зла, због чега слатка ми је?

Горим ли од себе, чему плач и тужба,

Крив ли сам томе, мало јаук вреди.

О жртво смрти, слаткоћо у беди,

Ако вас нећу, чему сте ми дружба?

Ако вас хоћу, двојити немам права,

Супротни ме ветри, кроз шум и бесноћу,

Терају у чамцу врх бездана плава.

Слаб разбор и греси разлог су ми сети,

Тако да не знам сам стварно шта хоћу,

Те се знојим зими а цвокоћем лети.

▼▲

Пол Валери

је умро 20. јула 1945. године

УСНУЛА

Какве тајне срцем пржи моја млада

душа што под благом маском цвет мирише?

Од чега топлином сачиња све више

то блистање жене коју сан савлада?

Ликујеш, о миру моћнији од јада,

дах, снови, тишина, победно затишје,

док вал и пуноћа тог сна се сјатише

на грудима ове противнице сада.

Уснула, дно златно сена и немара,

твој опасни одмор такве чари ствара,

о срно клонула крај виновог грања,

док душа одсутна по мраку се точи,

твој чист облик с пупком који рука склања

бдије; твој облик бдије, а ја ширим очи.

▼▲

Ђура Јакшић

је рођен 27. јула 1832. године

ЈА САМ СТЕНА

Ножеви кад ми срце поделе,

Над гробом звекне крвави мач,

Слатке девојке, ружице беле,

Нећу да чујем ваш горки плач!

Немојте рећи: „Овде почива

Љубави наше увели струк!“

Не кун’те земљу, није вам крива —

Стишајте јада ласкави звук!

Немојте трошит руже убаве,

Китећи њима мој вечит дом!

Реците само: „Доста је славе —

Веран је био народу свом“.

▼▲

Михаил Љермонтов

је умро (погинуо у двобоју) 27. јула 1841. године

МОЛИТВА

У час живота тешки,

Кад туга душу мори,

Молитву једну чудну

Напамет срце збори.

Благодетна је сила

У живе речи звуку,

У тој лепоти светој

Заборављам сву муку.

Са душе бреме пада,

Далеко ј’ сумња јако -

И верујем, и плачем,

И лако ми је, лако…

▼▲

Вељко Петровић

је умро 27. јула 1967. године

У ПРОЛАЗУ

Прошла је крај мене нечујно ко мирис,

И кад даље тихо и светачки мину,

Бледа као љиљан, поносна ко ирис;

Траг јој испод ногу златним блеском сину.

О, ко си ти, жено са незнаних страна,

Обасјана чудним, надземаљским сјајем?

Ти ускрсла песмо румених ми дана –

Имена ти не знам, али те познајем.

Ти си ко увелак из ког тајно струји

Прва моја љубав, она срећа тија –

Ах, у срцу моме пробуђена бруји,

Она слатка, слатка стара мелодија.