НА ДЛАНУ
Ноћас
Песму птица и жаба
Из крешенда отимам
И жваћем пупољке шипка
Храпаво дебло грлим
Голим загрљајем
Талог блатњави
Из себе да отарем.
Талог стида
Болним зглобовима
У ребра мувам
Нудећи љубав
На длану
Бели грозд
Још од сунца озарен
Свако пуце јесте мало сунце
И распуклу дињу
Боје меса
И босиљка струк
И као онај сликар чудни
Нудим крпицу коже своје.
А био је душу запосео
Преплашене песме
Згажени звук.
Крај руба сам легла
Дрхтава од стида
Од слика
Одбегла криком
Жена песник
Коначног облика.
~ Ирена Бодић ~
▼▲
НА МОЈОЈ СТРАНИ
Моја највећа победа самог себе је када сам прешао на своју страну.
Читавог живота борио сам се за неког и нешто, а сада ћу за самог себе.
То је једина права борба.
Ја сам онај идеал, због којег сам спреман на страдање.
Самом себи бићу узвишени циљ и инспирација.
Надахнућу се самим собом, и написати себи најлепши стих.
Помазићу самог себе по глави, и пољубити се у образ.
Свака жртва биће ми лака, јер се борим за самог себе.
За моју маленкост ми није жао ни главу да дам.
Коначно сам на правој страни.
Нека крвца лије.
Звекет гвожђа нек одјекује,
Муње нек севају.
Мени у част.
Када се погледам у огледало и схватим своју величину.
Можда се и за Божанство прогласим.
Има ли шта лепше и боље.
Него бити самом себи Бог.
Творац себе самог.
Клекнућу пред собом.
Помолити се самом себи.
Да опростим грехове.
Које сам сам себи учинио.
~ Иван Ивановић ~
▼▲
НЕСТАЛА
Питам се - Где нестају сви осмеси, Где одлазе они потрошени пољупци? Питам се Где се то рађају све зоре, Све ове године, Без тебе - Куда ми оне одлазе? Питам се где нестају: Све изговорене и неизговорене речи, Све прећутане сузе, Сва одглумљена срећа, Зарад твоје љубави? Питам се Када сам то нестала И где сам то отишла Оваква, сама – ја?
~ Љиљана Прица ~ |
▼▲
ПЛАВА ТАЈНА
(Молитва Дажбогу)
Ту, где море се улива у Луштичку стену
Као мушкарац у жену,
У плавој боји љубави,
Ту, где Земља се отвара за бога Водена
Као за мушкарца жена,
У плавој боји рађања,
Ту, где у води нестаје
Све, осим што недостаје
За свету тајну плаву,
Прикажи, Боже Дажбоже,
Прикажи у том мастилу
Невесту своју милу!
Крв ми се, ево, већ плави
И ври у плавом хладу,
Славећи богињу Ладу,
О, дај ми, Боже Дажбоже,
Да видим лице њено,
О, Лело, Јело, Јелено!
~ Владимир Златић ~
▼▲
МАЛЕНА НЕПРОЦЕЊИВА СТВАР
Мислила сам негде постоји
мала дрвена кућа за птице
у коју могу да сместим своје срце,
високо у крошњи храста
довољно далеко од људи,
сасвим довољно да буде само,
али не и усамљено.
Мислила сам сигурно постоји
склониште од олуја
са сигурним кровом
и маленим отвором
кроз који улазе нежна бића
и певају чак и кад је цича зима.
Мислила сам негде постоји
место малено
као стегнута шака
на коме се чувају
важне ствари,
непроцењиво важне
попут мог срца.
~ Мирјана Бекчић ~
▼▲
ВРЕМЕ
Времена нам душе море
Време цвасти и пропасти
Пужеш ли се оздо горе
Знај озго ћеш доле пасти.
Време има ребра крива
Њима слама људске кости
А човек је душа жива
У времену из вечности.
Тамну страну људског лика
Време љуби у образе
Па дубином новчаника
Љубав мења у омразе.
Време лажна лица мења
Криви вечног тока слике
Бесмртничка поколења
Преводећи у смртнике.
~ Рајица Марковић ~
|
