Суштина поетике

КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС


<<назад                                                                                                                                                             _18_
https://www.facebook.com/sharer/sharer.php?u=href=$url&display=popup&ref=plugin



Енеини дамари

 

 




Пише: Енеа Хотић



Цртице из живота

  • Од ноћне море спасила ме једна мисао: имам Те у сваком дану! И све је било лакше.
  • Сунце се нећка јутрос да загрли дан, а ја? Свијам гнијездо на Твојим длановима!                                        
  • Купа се дан у топлим зракама. Башкари се, мешкољи и лијепо му. Е, да сам ја јулски дан, Ти би ми сигурно био сунце!
  • Куцаш ми у грудима.
  • Побиједила сам! У Нашој трци! Волим Те за педаљ душе и Вјечност срца више него јуче!
  • Пијем кафу, тихо је у кући, мислим на Тебе и осјећам се као да сам на врху свијета!
  • У ведро небо се претворим обасјана Твојим погледима!
  • Намирена Твојим срцем и даље Те иштем!
  • Дишем Те. Осјетиш ли?
  • Ћутање је предграђе Пољупца! И зато је злато, између осталога.
  • Увијам се око Твојих мисли, тражим да ми повлађују, а ја сам у ствари та која Ти пије са длана.
  • Гдје Љубав дође по своје, нема више моје, твоје, него Наше!
  • Киша је. И Ти си ми, у свакој капи.
  • Желим да Твоји и моји погледи буду свилене, невидљиве нити што нас везују.
  • Пратим трагове Твоје душе. И налазим Те. Увијек. Непогрешиво.
  • Свако је јутро комадић Нашег доба.
  • Јутро дану, а Ти мени, па смо квит овај живот и ја!
  • Постојати, опстајати, пристајати, стајати и трајати. С  Тобом.
  • На мени ципеле од шареног сна, а преда мном друм. Шири руке, стижем Ти.
  • Од сна Ти правим длан. Од јаве нови дан.


  • Нисам баш увијек у праву. Нема везе. Више од тога волим да си ми право у срцу!
  • Одлучила сам. Бићеш ми свилена постава душе, па ме милуј.
  • Умијем ја, тако, да Те волим свакојако: помало сладуњаво попут мириса слаткастог парфема; понекад брбљиво попут оних путника које срећете само једном кад путујете сами аутобусом; опсесивно кад желим да си ми увијек ту, уз мене, да Ти осјетим дамар; ћутљиво и надуруено кад ми нешто није по вољи; јако и опојно попут мириса и окуса бермета. Мало ли је на ову скупоћу?
  • Субјективна сам према Теби...објективно то је тако. И тачка.
  • Окренути главу према срцу баш као сунцокрет према вољеном сунцу, е, то ја Срећом зовем!
  • Да сам ријека коју гледаш, не бих мирно протицала него Ти се улијевала равно у груди!
  • Ми смо резултат у коначном збиру Тебе и мене.
  • Видиш, ништа ја не могу више изгубити што ми Ти својим срцем не би могао надокнадити! 


▼▲


Трагови времена

  • Ноћас је падало у Новом Саду. Спира киша све што подсјећа на страх, ту бескорисну прашину моје Душе. (Сјећања из равнице као трагови времена)
  • Не бити спреман да у свакоме видиш оно што вриједи, представља пораз. Не треба се оглушавати на љепоту, доброту. Ко то чини, постаје и сам нечујан и невидљив за друге. Што дајеш, то и добијаш. Врло једноставно.    /трагови времена/
  • Дођу тако дани кад ми се чини да не треба само поспремити кућу, опрати прозоре... Мислим да би људи иначе требали чешће да вјетре и "чисте" душе.              /трагови времена/