Цртице
из живота
- Од
ноћне море спасила ме једна мисао: имам Те у сваком дану! И све је било
лакше.
- Сунце
се нећка јутрос да загрли дан, а ја? Свијам гнијездо на Твојим длановима!
- Купа
се дан у топлим зракама. Башкари се, мешкољи и лијепо му. Е, да сам ја
јулски дан, Ти би ми сигурно био сунце!
- Побиједила
сам! У Нашој трци! Волим Те за педаљ душе и Вјечност срца више него јуче!
- Пијем
кафу, тихо је у кући, мислим на Тебе и осјећам се као да сам на врху
свијета!
- У
ведро небо се претворим обасјана Твојим погледима!
- Намирена
Твојим срцем и даље Те иштем!
- Ћутање
је предграђе Пољупца! И зато је злато, између осталога.
- Увијам
се око Твојих мисли, тражим да ми повлађују, а ја сам у ствари та која Ти
пије са длана.
- Гдје
Љубав дође по своје, нема више моје, твоје, него Наше!
- Киша
је. И Ти си ми, у свакој капи.
- Желим
да Твоји и моји погледи буду свилене, невидљиве нити што нас везују.
- Пратим
трагове Твоје душе. И налазим Те. Увијек. Непогрешиво.
- Свако
је јутро комадић Нашег доба.
- Јутро
дану, а Ти мени, па смо квит овај живот и ја!
- Постојати,
опстајати, пристајати, стајати и трајати. С Тобом.
- На
мени ципеле од шареног сна, а преда мном друм. Шири руке, стижем Ти.
- Од
сна Ти правим длан. Од јаве нови дан.
|
- Нисам баш увијек у праву. Нема везе. Више од тога волим да си ми право у срцу!
- Одлучила сам. Бићеш ми свилена постава душе, па ме милуј.
- Умијем ја, тако, да Те волим свакојако: помало сладуњаво попут мириса слаткастог парфема; понекад брбљиво попут оних путника које срећете само једном кад путујете сами аутобусом; опсесивно кад желим да си ми увијек ту, уз мене, да Ти осјетим дамар; ћутљиво и надуруено кад ми нешто није по вољи; јако и опојно попут мириса и окуса бермета. Мало ли је на ову скупоћу?
- Субјективна сам према Теби...објективно то је тако. И тачка.
- Окренути главу према срцу баш као сунцокрет према вољеном сунцу, е, то ја Срећом зовем!
- Да сам ријека коју гледаш, не бих мирно протицала него Ти се улијевала равно у груди!
- Ми смо резултат у коначном збиру Тебе и мене.
- Видиш, ништа ја не могу више изгубити што ми Ти својим срцем не би могао надокнадити!
▼▲
Трагови времена
- Ноћас је падало у Новом Саду. Спира киша све што подсјећа на страх, ту бескорисну прашину моје Душе. (Сјећања из равнице као трагови времена)
- Не бити спреман да у свакоме видиш оно што вриједи, представља пораз. Не треба се оглушавати на љепоту, доброту. Ко то чини, постаје и сам нечујан и невидљив за друге. Што дајеш, то и добијаш. Врло једноставно. /трагови времена/
- Дођу тако дани кад ми се чини да не треба само поспремити кућу, опрати прозоре... Мислим да би људи иначе требали чешће да вјетре и "чисте" душе. /трагови времена/
|