Суштина поетике

КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС


<<назад                                                                                                                                                                19 
https://www.facebook.com/sharer/sharer.php?u=href=$url&display=popup&ref=plugin




Уредниково ћоше
Песме






Пише: Анђелко Заблаћански



ОКТОБАР ЖИВОТА

Октобар плодовљем храни моје уморне очи
Ноћ ми се душом шуња – равницом просуте тмине
У пехар место вина живот моју крв точи
И сваки грех младости баш сад ми грубо дирне
Набрекле жиле самоће и врат одан омчи

Октобар јутром што чим сване на сутоне личи
Загрли ми наде од несна већ посивеле сасвим
Док равницом падају магле сакривши давне приче
Кад врховима јабланова знадох да се дивим
А сад ми у глави само прошлост болом урличе
▼▲

СВЕТ

Куда ноћас луташ човекова сенко јадна
Ливадом смеха или пустаром наде голе
Чему јадиковке на поимања скарадна
Кад у свету већ давно су подељене роле

Краљ и луда из исте чаше вино пију
Док богаљи душе на престолу стоје дрско
А звериње крваво засело за синију
Да човеку омиле све што је Богу мрско

Пре неголи сване јутру се сунце угасило
Јер тек с тминама лаж уме сасвим да сија
Да човек заборави све што му се збило
Чије су туге, чије среће – истина чија
▼▲

НАД ЖИВОТОМ

Све у мени плаче заблуделим смехом
Свако зрно среће увек с болом клија
Чедности сам дао сан досневан грехом
У простору само бескрај недођија

Вриску сам дамаре будио тишином
Оглувеле наде у сањива јутра
Све мисли у магли орао ведрином
И у сваком јуче изгубио сутра

Бежао од себе испред огледала
Стазом што вијуга баш у моје зене
Да никад не сазнам шта је судба крала
Ни колико таме има у дну мене

▼▲


ТЕШКА ПЕСМА

Стојиш ли на прагу родне куће
Црквеним дверима одшкринутим
Или на рубу раке неископане

Стојиш ли замишљен
Насмејан
Или распеван тишином

И да ли у ћутању умеш
Да чујеш удар клатна
На звону слутње душе уморне

Умеш ли да разданиш
Несвануло јутро
У заблуделим очима даљине

Да једним покретом шаке
Све сутоне
Из сећања избришеш

Умеш ли да се вратиш
Мада нигде ниси ни одлазио
Са капије сна на свом рамену
▼▲

ДИРЉИВА ПЕСМА

У грлу испијена чаша
Свих пијанстава прошлих
Пуца под теретом злих погледа

Распрсле комадиће стакла
Тек сад осетих у шаци
Крвавој, хладној

И где је полет давни
Где сан дечији
Док ми кроз прсте цури ноћ
Самоћи одана

Тмине ме траже
А ја их као миш грицкам
Да могу видети искре среће
У лику љубљене жене