http://www.knjizevnicasopis.com
Суштина поетике

КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС


<<назад                                                                                                                                                                12 
https://www.facebook.com/sharer/sharer.php?u=href=$url&display=popup&ref=plugin




Четири песме | Радослав Вучковић



НАШИ ДЕДОВИ

Љубили су и браћу и ине,
а сањали бременитост њива.
Њихали су децу и сечива,
пркосили сили из нигдине.

Обнављали врсту и умове,
светковали, у војне ходили,
видали су ране, вино пили,
крштавали – стицали кумове,

читали су књиге васељене,
небеска их засипала слова,
сустизали месечеве мене.

У смрт нису ишли без морања:
Море, Марко не ори друмова!
Море, Турци не газ'те орања!

ОЦУ

Ван твог ума разборитог,
разбразданог у сто њива,
у сто шума,
веровања у сто бразди,
у сто хтења и трпљења,
одрицања и пркоса,
ван мог ума и разума
и ван неба што нас веже,
догоди се један бетон,
једно уже што нас стеже.

СЕЋАЊЕ НА МАЈКУ

Кроз магле јутарње, магле дебеле,
кроз траве умивене, кроз иње,
пољем широким, кроз њиве бремените,
свитањем забрађена, усправна,
мати ми језди уснула.

Са два неба у очима за људе,
са рукама за гладне, рукама жуљевитим,
са ногама за кошуте, лаганим,
са уснама за благу реч, за благослов,
стазом утабаном, кроз сећање,
мати ми језди недоснула.

БРАТУ

Четворицу Владимир изроди,
на клин чорби и хлебу ражаном.

Четворица само нас двојицу,
на попари и пројаном хлебу.

Нас двојица сина ниједнога,
на шећеру и хлебу пшеничном.

Нема више ко њиву да грли,
жетву сања, бразду благосиља.

Издадосмо груду дрхтавицу,
крв дедовску и класје овсено.

Угаси се Вучково колено:
не плодимо ни земљу, ни жене.


О ПЕСНИКУ


Радослав Вучковић

Рођен је 27. марта 1949. године у Нишевцу, у источној Србији. Дипломирао је на Филозофском факултету. Пише поезију, кратке приче и преводи са македонског језика. Објавио је десетак књига. Један је од оснивача и уредника часописа Бдење. Превођен је и награђиван.

Живи у Сврљигу.