Суштина поетике

КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС

<<назад 5

https://www.facebook.com/sharer/sharer.php?u=href=$url&display=popup&ref=plugin

Песници јуниори | Андријана Долаш

КАД СЕ МИСЛИМА У ДЕТИЊСТВО ВРАТИМ

Једном када остарим и када мислима вратим

детињства мога све безбрижне дане

пролетеће људи и успомене драге

све оне лепе речи у срцу узидане.

Памтићу најлепше осмехе детињства мог

сакрићу их у најскривеније пределе моје душе

и чувати их да ми се нађу у тренуцима туге

када ме живот и године по своме избрусе.

Када ми власи косе побеле и оживи сећање

шетајући обасјаним улицама мога града

вратиће се душа моја у пролеће

да у моме срцу вечна радост влада.

У НЕКЕ НОВЕ ПРЕДЕЛЕ

Иза мене су остале мирисне ливаде,

остала су Златиборска неба звездана,

набујали потоци, храстови високи.

А у грудима душа преплављна чежњама.

Хрлили су моји кораци ка некој новој стази,

лутајући у неке нове пределе

где се не осећа радост зоре

када се зраци сунца од ноћи деле.

Као да Сунца нема над туђим небом,

душа ми мрачним стазама лута.

Сви дани проведени у туђини,

само су морем туге обасута.

ЈЕСЕЊА НОЋ

Пролази још једна јесења ноћ,

ослушкујем хладан ветар бије

и дрвеће што се на ветру љуља

чини ми се како сузе лије.

У замаху ветра,

дрво као да молитву казује,

јауци све гласнији и јачи:

"Молим те ветре стани

мени моје лишће значи".

С тугом у очима гледам

голе гране и јесен голу.

Опало жуто лишће

пркоси моме болу.

ИМАЈ ВРЕМЕНА ЗА ИГРУ –

ТО ЈЕ ТАЈНА МЛАДОСТИ

Открићу вам тајну сад

како вечно бити млад.

Прескочићу тунеле и мора

и гледати како свиће зора.

Свиће зора, ох то је лепота.

Показаћу сврху мог живота.

Прошетаћу кроз улице празне

ту сам некад играла игре разне.

Играла сам неку игру дечју

и желела младост дугу, вечну.

Избацићу рачунаре и направе разне

јер они су без љубави душе су им празне.

Избацићу све игрице, мада ме привлаче,

засијаће младост моја и од Сунца јаче.

Не жури се да одрастеш

поиграј се са мном сад

ако хоћеш да будеш

дуго, дуго млад.

О МЛАДОЈ ПЕСНИКИЊИ

Андријана Долаш

Рођена је 25. јула 2000. године. Похађа II разред гимназије Лаза Костић у Новом Саду. Поезију пише од најранијег детињства и има објављену збирку песама Сећање (2013). Члан је књижевног клуба Душко Трифуновић у Кикинди. Добитница је многих књижевних награда на међународним и домаћим конкурсимa.

Живи у Новом Саду.