СПАЉЕН ДАН
Дан ужарен,
Без трунке радости
Збуњеним временом
Лута као дим.
Досадом испуњен
Побољшава смисао чекања.
Пуцкетава реалност
Преноси варнице
Незадовољства
Које се одбијају
И прогоне сиромашне мисли.
Казаљке нестају
У пепелу дана
Скривају неприметне минуте.
Садржај ишчекивања
Гори празну свест
Која подсећа на бескрај.
(НЕ)СРЕЋА
Шта је цепало књиге,
Чији прсти су је немарно чували?
Корице бледе, поцепане
Да ли су уморне?
Слова су остала верна, непомична
На средини страница – хербаријум
Три детелинке са четири листа...
Да ли су некоме донеле срећу?