Суштина поетике
 КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС
___________________________________________________________________________________________________________________________16_
  Стваралаштво Рома у Србији   
 РОМСКА ПОЕЗИЈА 

https://www.facebook.com/sharer/sharer.php?u=href=$url&display=popup&ref=plugin
  




Припремила: Зорица Савић

Поводом 8. априла, Светског дана Рома, представићемо мали избор песама на српском и ромском језику, ромских песника и песникиња са наших простора како би читаоце заинтересовали за њихово ствараштво и приближили писану реч песника Рома.

Прву збирку поезије на ромском језику у бившој Југославији - Rom rodel than talav kham (Ром тражи место под сунцем) објавио је Рајко Ђурић, 1969. године. Први покушај заједничког представљања ромских песника, била је збирка ЈАГА - ВАТРЕ објављена је 1984. године у Лесковцу поводом Смотре културних достигнућа Рома Србије и сачињена је од песама учесника смотре. Избор песама сачинио је професор Рајко Ђурић.

 Бајрам Мехмети
"Черге"

Поводом 25. Смотре културних достигнућа Рома Србије у Нишу, 1999. године објављена је књига под називом Ромска поезија, коју су приредили Алија Краснићи и Мехмед Саћип. У поднаслову стоји да је то Антологија ромске поезије у Југославији. Један од приређивача, Мехмед Саћип у предговору ове књиге записао је:

„Ова књига је штампана поводом 25. Смотре културних достигнућа Рома Србији, како би се љубитељима поезије презентовала а самим тим и оптимисала писана реч песника Рома. Пажљиви читалац, лако ће приметити да књигу сачињавају преко четрдесет песника старије, средње и млађе генерације двадесетог века, због чега је и названа антологијом. Добра половина аутора ових песама има своје самосталне збрирке, док су остали презентовани по многим часописима и заједничким збиркама.“

На наредној 26. Смотри културних достигнућа Рома Србије, објављена је књига Јабука у срцу на српском, ромском и енглеском језику, коју су приредили Кадрија Шаиновић и Осман Балић. У поговору књиге Кадрија Шаиновић пише: „

У сваком човеку испод ребара, између црева битише дрво јабуке. Како код кога, корен пушта танко-дебело, слика осећања између своје зелено лишће, шуми ветрове, ушива сузу-осмехе са прашњавом ватром у очима и рађа јабуку у срцу, коме црвену, коме шарену, коме сребрену, некоме и црвљиву. Све ове године нашу књижевност у живу боју природе увијамо, на црне земље сису стављамо, светлом, ватром, страхом и љутњом је хранимо, дететовом радошћу подижемо. Реч није само у буђењу, у нашу истину ванвременску ширину стварања смо улили, изгубљене друмове ухватили и сад наше сутра плетемо. Они што су љубитељи поезије - угрејали су своју љубав, јер ово није искра, ово је јака ватра.“

У књизи Светлости значења која представља антологију поезије песника националних мањина у Србији и Црној Гори, коју је приредио Ристо Василевски, а штампала издавачка кућа Арка из Смедерева 2003. године, објављена је Антологија поезије Рома у Србији и Црној Гори под називом Bi Kheresko Bi Li Moresko што у преводу значи Без дома, без гроба. Иста антологија је поново објављена 2009. године, под називом Трајник.

Прошле године је објављена Антологија ромске поезије као посебно издање Сарајевских свески. Уредник антологије је Драгољуб Ацковић, познати публициста, новинар и активиста за права Рома и директор музеја ромске културе у Београду. У њој су своје стихове објавили најпознатији ромски песници и песникиње данашњице из региона.

Песме које су овде представљене преузете су из Антологије ромске поезије коју је приредио Драгољуб Ацковић и из Антологије Ромска поезија ( Алија Краснићи и Мехмед Саћип).



¤

Рајко Ђурић


БЕЗ ДОМА БЕЗ ГРОБА

О-о-о леле мени довека
О-о-о јој оче мој
Ти без гроба
Ми без дома
Да смо ветру на помету
а свету на измету

Куда ћемо
Докле ћемо
О-о-о јој мила мати
На који ћу камен стати
Одакле те дозивати

Небо нам је затворено
Земља пуста без икога
Чини нам се

Куда ћемо
Докле ћемо
Ко ли ближе
Ко ли даље
Кроз беспућа бивствовања.


BI KHERESKO BI LIMORESKO

O - o – o lele mange sajek
O- o - o joj dade morejana
Tu bi limoresko
Amen bi kheresko
Te avas e balvalake po phurdipe
e themese po khandipe

Kaj maj
Džikaj maj

O – o – o joj dade guglijena
Pe savo bar te aćhav
Katar tut te akharav
Phanglo si amenge o del
E phuv sargo kaj ćući si
Bi khanikasko

Kaj maj
Džikaj maj

Kon pašavol
Kon duravol
Maškar e hasarde droma trajimase

 

¤

Трифун Димић
 

НОЋНО ДОБА

Самоћо,
хајде у кревет
да заједно преспавамо тугу
у великој јесени
којој имена не знам,
ноћ је
и вриште коњи,
страх им се претвара
у кас,
из каса у галоп,
па потом у бесомучан бег.

Самоћо,
о времену
проведеном на предивне растанке,
заћути,
као мера
којом се мери људски век.
Кроз прозор отворен
ветар несрећни доноси ноћ
разбојнички очајну,
велику
попут небеске потковице.

Сутра ћу на пут.


RJATUMI VRJAMA

Korkorije,
de ando pato
te jekh avresa pharimatar sovas
ande bari tomna
kasko alav či pindžarav,
rjat si
grasta hermitin,
dar vazdelpe ando paso
pasostar ando prastape,
athoska ando dilimasko tradipe.

Korkorije,
pale vrjama hasardi
pe prašukar uladimate,
na putar muj,
sar mothodi
kasa djinavelpe trajo manušalo.
Maškar putardi feljastrin
bibahtali balval anel rjat,
marimaski phari,
bari sar oparalimaski petala.

Tehara dromarava.