Суштина поетике

КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС

<<назад 29

https://www.facebook.com/sharer/sharer.php?u=href=$url&display=popup&ref=plugin

Поетски времеплов

Приредила: Јелена Глишић

Јован Дучић

умро 7. априла 1943. године

ОЧИ

Бесконачне твоје очи, млада жено,

Две дуге вечери у пустињи мора;

Две суморне бајке што узнемирено

Имају шум слутње у гранама бора,

Две мирне галије с црним заставама;

Две жене у црном, на молитви неме;

Две поноћне реке кроз краје од кама;

Два гласника бола који кроз ноћ стреме.

Очи моје жене, мрачни тријумф плоти,

Које вечном тугом опијене беху,

Свој су простор нашле у њеној чистоти,

А свој чар небески у њеном греху.

Од суза просутих у велика бдења,

Те бескрајне очи сијају се с тога,

Далеким и чудним сјајем усхићења,

Као неке очи што видеше Бога.

Чувају на својој бесконачној мрежи

Све тамне екстазе снова које сања,

Очи непрегледне, на чијем дну лежи

Велика и мрачна слабост очајања.

Бранислав Петровић

рођен 7. априла 1937. године

КУД МИНУ ЗВЕЗДА

Куд мину звезда, сигнал вечне тмине,

звезда што се рађа кад човек премине?

Простори страшни и понори сиви,

одајте тајну зашто човек живи.

Ил муња што се с лудим громом свађа,

зна зашто се човек на том свету рађа?

А већ кад је једном тако дивно рођен,

шта му би да оде, жизњи ослобођен!

На путу кроз Вечност, ко зна шта све чека,

невичног Бескрају сиротог човека.

Габријела Мистрал

рођена 7. априла 1889. године

НИСАМ САМА

Ноћ –

Напуштена је

Од планина и све до мора.

Али ја –

Она која те успављује.

Нисам сама!

Небо –

Напуштено је

Од месеца који је пао у море.

Али ја –

Она која те држи.

Нисам сама!

Свет –

Напуштен је

Људи су тужни и ти то видиш.

Али ја –

Она која те грли.

Нисам сама!

Весна Парун

рођена 10. априла 1922. године

КАСНИ СЈАЈ

Тражим те

као што нагло валови приспјели

са мрачних мора, и већ сасвим уморни

од хука ноћи, ишту увалу

засјењену модрим клисурама

починка.

Љубим те

мирно као шума вечерња

своје кошуте, и као земља

своју снагу и свој касни сјај,

забринута пред тишином воћњака

и пред полаганим одласком ружа.

Халил Џубран

умро 10. априла 1931. године

ДРЖИ ЛИ РУМЕНИЛО ЈУТРА

Држи ли руменило јутра

срце ноћи

чврсто на својим грудима?

Брине ли се море

о мртвима у својим дубинама?

Попут зоре

уздише се моја душа,

без оклопа и невезана.

Попут усковитланог мора

понире моје срце

у моје дубине,

у потонуле олупине

бродовља и влажне земље.

Не хватам се на оно

што се лепи за моје пете.

Храним се летом –

недокучиве висине.

Жак Превер

умро 11. априла 1977. године

СТАРО ВИНО

Наранџа на столу

Твоја хаљина на поду

А ти у мојој постељи

Благи поклон тренутка

Свежина ноћи

Топлота мога живота.

Брана Црнчевић

умро 14. априла 2011. године

ДАЉИНЕ

Даљине света како сте далеко!

Овде да ме нема, тамо да сам неко!

Све што је важно тамо ће се збити

сви ће тамо бити, ми нећемо бити.

Ја даљине хоћу, даљина сам гладан,

а свој живот трошим у неважном, сада.

Хтео бих далеко, најдаље, у плаво,

с овим истим срцем, с овом истом главом.

Не може се тамо јер не има вође

за којим најдаље може да се пође.

Даљине света без живота мога

како је страшно то што нема Бога.

Војислав Илић

рођен 14. априла 1862. године

ГРМ

Mуњом опаљен грм на суром пропланку стоји,

Кô црн и мрачан див. И густе травице сплет

Горди му увија стас – и горски несташан лахор

Лелуја шарен цвет.

И зима дође већ, и својом студеном руком

Покида накит сав и гору обнажи сву,

Ал' многа зима још са хладним ветром ће доћи,

А он ће бити ту.

Владимир Мајаковски

извршио је самоубиство 14. априла 1930. године

ЕВО ВАМ

Излиће се, одавде, сокаком из снова,

по човеку ваша дебљина што убија,

ја вам показах само кутију стихова

ја – јефтиних речи расипник и трошаџија.

Вама, мушкараче, бркови су од купуса

из непоједеног шчија што клапи.

Ви, жено, имате белила нека густа,

жмиркате ко острига кад је рак ошапи.

Сви се ви на песничко срце ко на лептира,

љутите, прљави, са и без каљача.

Гомила позверињи, препуна немира,

накостреши се стонога вашка.

А ако ја данас личим на Хуне,

нећу да мајмунишем, је л вама то прија,

Ја ћу – ево вам – да се кикоћем и да пљунем,

право вама у лице

ја – јевтиних речи, расипник и трошаџија.

Сима Пандуровић

рођен 14. априла 1883. године

ИСТИ КРАЈ

Сваким је даном у души празније,

на жалост, – јер то је ипак жалост, драга;

лепе су ствари најпролазније;

па бар да дубоког не оставе трага!

А овако, дуг је живот искушења,

бола и зала што тиште и пеку,

сећања на прошлост, и вечита бдења,

и нада на срећу ненадну, далеку.

И дугачка је наша лудост само,

што верујемо у преокрет свега,

кад ипак добро и сигурно знамо

да је све исто: пре и после њега.

Најзад, ништа, драга, није тако скупо,

да би за њим облак тешке туге ост’о.

Све на овом свету свршава се просто,

одвише просто и очајно глупо.

Џорџ Гордон Бајрон

умро 19. априла 1824. године

ЗА Д.

Друга од кога смрт не дели

надам се, стекох с тобом само:

да још зависти није врелих

па да ни дах не раздвајамо.

Истина, и ја мир разарам,

ал у мом срцу још твој стан је;

мирном се сликом ту одмарај

све док сат срца не престане.

Кад гроб се лати и твог срца,

и праху живот наш затреба,

стављам главу на твоја прса –

нема без тебе мога неба.

Октавио Паз

умро 19. априла 1998. годне

МОНОЛОГ

Под срушеним стубовима,

између ништавила и сна

круже моји будни сати,

слогови твога имена.

Твоја дуга коса риђа –

одблесак лета –

са жестином благом трепери

на плећима ноћи.

Уобичајена тама сна

што извире из руина

и прави те ни од чега.

Тешке плетенице, заборав,

влажна обала ноћи

где се шири, где удара

слепо море – месечар.

Владимир Набоков

рођен 22. априла 1899.године

ЗНАШ ЛИ ВЕРУ МОЈУ

Чујеш ли вугу – у мом срцу чилу?

Уживам у пролећном плаветнилу –

небески шећер је посут на земну тацну;

а волим и кад, с јесени, лију кише,

и кленове који лапавицу скрише.

Има и таквих залазака који те жацну

да помислиш: нема ме више!

Ако ветар волиш и сиве гранчице,

божје звезде и божје зверчице;

ако видиш у милој речи Русија

само даљину која златно сија

и њише се, пахне, као различак –

заволећу те, и више чак

него што волим раскошан тапет

шума, залазак сунца, градоносни облак

и длакаве гусенице које привлачи цвет;

допашћеш ми се, ако си као и ја,

пажљив према свакој ситници која нас на живот тера

и кажеш сунцу: хвала ти што сијаш.

Вилијам Шекспир

рођен 26. априла 1564. године

СОНЕТ 60

Као талас што жалу шљунчаном бежи,

Наши се тренуци журе ка свом крају

И сваки прошлом већ полако тежи,

А за место напред сви се отимају.

Рођење што с прва пуним светлом гори,

Гмиже ка зрелости што круни се лако

Његова се слава с кривинама бори,

Дарујући тренове уништене тако,

И време буши украсе младости

Урезује боре на челу лепоте,

И истином гута природе реткости,

И његовој коси ништа се не оте,

Али мој стих остаће да врсност слави,

Надам се, упркос руци што све млави.

Милорад Панић Суреп

умро 22. априла 1968. године

ЗАПИС

Нек каже ко шта мисли

а ја знам

на свету човек је сам,

увек сам.

Нек каже ко шта мисли,

а ја знам: ма био кам,

цвет,

или плам –

и живећеш, и цвасти, и спламсати

сам.

Па нека каже ко шта хоће,

ја знам:

ако и заволиш кога,

заволећеш га зато што си сам.