Суштина поетике

ЧАСОПИС ЗА КЊИЖЕВНОСT


<<назад                                                                                                                                                                19 
https://www.facebook.com/sharer/sharer.php?u=href=$url&display=popup&ref=plugin


(Не)везане мисли | Ненад Живковић



***

Памте се само прва и последња љубав.

Управо због свих оних љубави између те две, а које се обично ретко помињу. Да није тих љубави између – и прва и последња љубав, брзо би биле заборављене.

Чудна нека логика у љубави...

 

***

Видиш сине мој:

Ако будеш частан и поштен човек, вероватно нећеш бити богат; али сви богати лопови и преваранти биће сиромашнији од тебе!

Не питај како – само буди частан и поштен човек...

 

***

Паметни и школовани људи живе од своје глупости; неписмени, будале и старлете живе од туђе глупости.

Зар је важно чија је глупост?

Док се живи...

 

***

Није важно да ли је мали човек са великим амбицијама или је велики човек са малим амбицијама.

Битно је шта ће превагнути:

Човек или амбиције.

 

***

Бити духовит и бити смешан – то су две различите ствари.

Многи не праве разлику, па од себе направе будалу.

На крају испадне да ја немам смисла за хумор.

 

***

Подсетите ме:

Шта сам оно хтео да вам кажем...

Знам само да је било много паметно, а да ли је још увек...

 

***

На овом свету само једна ствар је заувек наша – срамота.

Све друго смо наследили или добили на поклон.

Једино срамоту не можемо ни украсти ни продати.

 

***

Когнитивно–ентропијска размишљања са освртом на есенцијално–примордијално стање духа.

Да сам упола глуп као што сам паметан, водио бих вас на вечеру свако вече – о вашем трошку.

***

Кад погледам колико је око мене рекеташа, лопова и убица – право је богатство бити сиромашан.

Али, како без богатства да издам књигу?

Ко ми је крив што сам умислио да сам писмен у земљи у којој су старлете књижевна елита а квазипевачи ми се ругају што знам да читам?

 

***

Сетио сам се!

Па ми, у ствари, немамо довољно лопова!

Још нисам чуо да је неко украо књигу.

Кад будем чуо да је неко украо књигу рећи ћу:

"Добро је! За нас има наде!"

 

***

Замисли комшинице, оба моја детета ми кажу да сам глупа и примитивна. Шта ти мислиш?

Тако ти и треба кад учиш децу да говоре истину. Моји добију преко носа чим зуцну о мени.

Ма не то. Него... Да ли сам ја стварно глупа и примитивна?

Наравно да јеси. Али мени не пада на памет да ти то кажем.

 

***

Никад ништа не купујте од пријатеља.

Очекује да му платите дупло, да га изведете на вечеру, да му понудите преноћиште...

Ако га, којим случајем, не понудите цигаретом, рећи ће:

– А толико сам га задужио...


  
          
          Ненад Живковић

Рођен је 19. новембра 1963. године у Великом Градишту.

До сада је објавио три романа: Холограм, Спирала и Гроф Безљудов, збирку песама Фатаморгана, збирку прича Тотално безвезне приче, као и једну коауторску збирку песама у корист изградње авалског торња Хало, Авала!

Радови су му објављивани у Књижевним новинама, и часописима Свитац, Књижевна реч,  Књижевне вертикале, Аванград, а заступљен је у више антологија кратких прича и песама, као што су Лексикон савремених српских писаца (2012), Рудничка врела (2008), Зборник Најкраће приче у више наврата. Песме су му преведене на енглески, пољски и италијански језик.

Преминуо је  у Београду 16. марта 2017. године.