СУКОБ
Земља и небо лажирају
неки свој вербални сукоб.
Реч смрт некако пребрзо
показа речи живот, своју коб.
Реч смрт расуђује као
нека речи живот битка.
Илузију неба удари
нека илузије земље мотка.
⪤
ЗНАЧАЈ
Смрт проклиза по
Прилици живота да буде очај.
Небо се удуби исувише
У земље сопствене, значај.
Реч песма подметну речи песник,
Све што је њој важно.
Реч весло, весла по речи чамац
И речи река, превише снажно.
Мрак поста као
Унутрашња ноћ света, угледан.
Речник смрти поста као
Само једна реч живота, прегледан.
⪤
РЕЦИТОВАЊЕ
Смрт изрецитује увређеност песме
Што није само живот.
Небо изрецитује кашњење
Земље да схвати птицу.
Реч изрецитује панику
Песме што није као песник.
Крв изрецитује, примедбу
Црвеног што није само крв.
Ватра изрецитује нагорелост
Века, налик времену.
Вода однесе ток песме
Који је желео да буде
Истоветан као песник.