НА ПУТУ ЗА СЈЕВЕР Кад долази јесен Остављам обалу, Светлуцаве рибе И шкољке што ћуте истину - Пакујем малени кофер И журим на сјевер. И тако се Са ластама разминем Негдје на половини пута На прелому Сна и Јаве Махнемо у поздрав И наставимо лет. Оне одлазе на југ А ја на сјевер… Затворених очију... Кад долази јесен У мени замирише дуња И џаба ласте крилима Милују моје лице и Џаба немуште приче пијаних шкољки То ја опет миришем опали Орахов лист под кућом И пакујем кофер – На путу за сјевер ЈУТРО Јутро мирише на Женино бијело грло, На брашно и орахов лист. Јутро Маглом што сањиво бауља са ријеке Умива прозоре И у небо упереним димњацима Изазива црвеног пијетла Који накостријешен На дну постеље Чека да запјева.. Јутро Хладним рукама Јежи груди дјевојачке И хлади вруће бутине Јутро Стидљиво доноси пјесму Откинуту са моје Угрижене усне... | ⌘ КАО ВУЧИЦА Као вучица Рањена, љубави гладна и Од чопора остављена Дозиваш ме урликом Са тамне стране мјесеца. Плашиш мале ноћне птице Уснуле на мом јастуку, Отресаш са грана презреле смокве, И газиш уснуле шкољке у пијеску На заборављеној обали. Као вучица, Рањена по ко зна који пут Поносно носиш љубав у очима И пожуду у зубима, У грудима пјесму. Цијепаш урликом ноћ Као знојни чаршав Док лептири беспомоћно Лебде над стомаком. И тако, из ноћи у ноћ - Као гладна вучица Урличеш моје име С тамне стране мјесеца.. ЗАБОЛИ ЈУТРО Кад у грудима Заболи јутро и Магла покрије стопе Запјева са гране птица и Даљина донесе слике Заглављене у сјећању На лик једне жене. Вјетар ко рука дјевојачка На прозор,тихо, закуца И заболи у грудима јутро, Замирише са плакара дуња - Убрана са неба Руком моје мајке. Заболи у грудима јутро… |