Суштина поетике

ЧАСОПИС ЗА КЊИЖЕВНОСT


<<назад                                                                                                                                                                
https://www.facebook.com/sharer/sharer.php?u=href=$url&display=popup&ref=plugin

Критика
ЗАУВЕК ТВОЈ | ДАНИЈЕЛ ГЛАУТЕР





Пише: Сања Живковић




У књижевности се неретко дешава да се аутори структурно и тематски поигравају, те њихова дела у основи бивају на граници две или више књижевне подврсте. Један од таквих примера је изврсно дело Данијела Глаутера Заувек твој које је у основи љубавни роман са елементима криминалистичког и психолошког. У њему се писац служи разнима варкама, те читаоцу константно пружа супротно од очекиваног, тј. под маском, на први поглед тривијалног, он се приказује као изузетан познавалац људске психе. Такође, приметна је и употреба неколикх симбола, о чему ће бити речи у даљем тексту.

Прва маска тривијалности на коју наилазимо скрива се у наслову. Наиме, Заувек твој, носи призвук љубавног романа са извесном дозом патетике. Међутим, пред читаоцем се већ на првим странама открива нешто сасвим друго. Наизглед обичан сусрет двоје људи у маркету, Ханеса и Јудит, прераста у добро замаскирану опсесију која уништава све пред собом, а савршен мушкарац, који све ради да удовољи вољеној жени заправо је психички поремећена особа, којој је једни циљ да је зароби и уништи. Самим тим, ово заувек твој није одраз онога што Ханес искрено осећа, већ тежња ка ономе у шта жели да сви верују, а све зарад својих поремећених циљева. Овим се долази и до друге маске, коју до краја романа носи главни јунак.

Други битан поступак којим се Глаутер служи јесте константно варирање броја три. Наиме, окосницу приче чине три личности: Јудит, Ханс и жена која се појављује на крају романа. Провучено кроз аспект симболике, број три[1] садржан је од збира бројева два, који се сматра бројем земље, чији представници су Ханес и Јудит, и броја један који се сматра бројем неба, чији представник је поменута жена, захваљујући којој ће доћи до обрта и разрешења. Другим речима, без увођења трећег лица прича не би могла бити завршена, што се једначи са симболичким аспектом овог броја, који представља израз интелектуалног и духовног реда, божанског у космосу и човеку.[2] Такође у сваком од поменутих јунака уочавају се три момента: оно што су били пре међусобног сурета и два њихова лица након сусрета. Јудит је пре познанства са Ханесом била сасвим обична девојка, власница продавнице расвете у прећутној потрази за неким ко ће је волети, да би након истог постала жена коју је вољени мушкарац учинио психички нестабилном. Тада долази до удвостручења њене личности: једна због превелике количине Ханесове посесивности чује гласове, константно је у страху да ће га након раскида негде угледати, а друга постаје свесна да је човек за кога је мислила да је обожава заправо лудак, који ради све да би њу направио лудом и онеспособио за живот без њега. Са друге стране Ханес је пре Јудит већ уништио један живот, да би након сусрета у њој видео наредну жртву. Пред нама се онда пројављују два Ханеса: један,   ^^^

наизглед идеалан мушкарац, који се инфилтрирта међу Јудитине пријатеље и успева да их убеди да је он прави мушкарац за њу; други, поремећен, који једну жену држи под контролом лековима, док другој припрема исти сценарио. Непозната жена, чији идентитет сазнајемо на крају, такође има три важне, временски линеарне тачке: у прошлости је најпре била срећна и заљубљена жена, затим је постала роб и особа која не зна за себе, да би је у садашњости, на крају Јудит ослободила и преобратила у нормалну особу која ће моћи да настави живот.

На почетку смо споменули да се у функцији приче аутор користи симболе, и то: светлост, жуто, ружа. Јудит држи продавницу расвете и што се уз њену појаву константно појављује светлост, било као таква, било као контраст мраку у којем се Јудит у часовиам нервног растројства често налази. С обзиром на то да је захваљујући њој осујећен Ханесов покушај да настави са уништавањем живота девојака, не чуди што се Глаутер определио да поменути симбол изварира на овај начин. Као средство излуђивања девојака, поред сталних појављивања, остављања порука, разних лажирања, Ханес корити три жуте руже. Ако се узме у обзир симболички аспект боје и цвета, при чему жуто[3] представља божански лик, а ружа[4] савршенство и љубав, може се рећи да је у питању парадокс у којем средство за исказивање најдубљих емоција постаје средство за уништавање.

Што се тиче дискурса, Глаутер приповеда лако, са изврсним дијалозима и описима који су искључиво у функцији приказа психичких стања јунака.

На крају, можемо рећи да је роман Заувек твој изузетно дело о злоупотреби љубави у којој се аутор пројављује као врсни познавалац људске психе и душе. Он на прави начин корсити симболе, бруси дискурс и радњу до савршености, поштујући начело: мање је више. Такође, захваљујући динамици и моментима у којима заличи на Хичкокове заплете, ово дело могло би се разматрати и као одлична подлога за филмски сценарио.

 


[1] Види одредницу Три у : Rjecnik simbola, Jean Chevalier I Alain Gheerbrant, NAKLADNI ZAVOD MH,Zagreb,1983, 709.

[2] Исто

[3] Види одредницу Жуто у : Исто. 829.

[4]Види одредницу Ружа у : Исто, 572