Суштина поетике

ЧАСОПИС ЗА КЊИЖЕВНОСT

<<назад                                                                                                                                                                21 
https://www.facebook.com/sharer/sharer.php?u=href=$url&display=popup&ref=plugin
Три песме | Енеа Хотић

БРАНИМ СЕ

Одбијам да ми дан посиви, 
да ми људи криви
заривају у срце
остатке своје душе,
да ме гуше.

Одбијам да престанем да волим
прољећа у тмурним данима,
грлићу своје жеље Твојима.
Привићу се уз Тебе, мога.
Осјетићу Ти дах и
знаћу да нисам крива
што живим сном,
а сањам јавом.

Из  збирке Мјесечева



ЈЕДИНО ОЧИ ТВОЈЕ 

У сутоне плаве,
клонуле главе,
до истине праве
стићи ћу и рећи ћу
да живјела јесам.
У Твоме оку.
Ја.
 
Бојим се ноћи
и да ли ћу моћи
снаге смоћи...
"Све, све ће проћи",
кажу,
важу.
Нећу шарену лажу.
Ја.
 
Једино... једино
још, очи Твоје
по свијету ме воде, 
моје сате броје.
И не бојим се јутра
магловитог сутра.


СЈЕНА 

Нерадо о смрти пишем.
Једноставно, научила сам
да Те дишем,
животом миришем.

Но, постанем ли прах,
свилен и бијели,
облетјећу вјетром свијет цијели
и поново бити Твоја
она која Те жели:
и земљом, и водом и крадом
од свијета
попут дјетета.

Родићу се, кажем
као трава,
као латица плава,
као сунцокрета глава.
И када кише росе,
додириваћу Ти ноге босе,
док корачаш.
Мени.
Сјени.

Хеј, горе гледај!
Ништа друго не могу ни бити
до дуге шарене нити
и небом се крити,
и снити Те,
чекати послије кише сваке.
Узми зато прстохват сунца,
нека Ти се у џепу нађе,
кад тмурни облак Те снађе,
заустави капи!
Топлине се напиј!
И крени.
Мени.
Сјени.