Суштина поетике
 КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС
________________________________________________________________________________________________________________________8_
https://sites.google.com/site/knjizevnicasopis/
 Е Н Е И Н И   Д А М А Р И 
Цртице и  приче из живота






Пише: Енеа Хотић

 

¤

 

 Цртице из живота

  • У њедра скупљам све мисли о Теби. Биће ми сигурна једра у ова олујна времена! 

  • Плешемо овај дан и ја још један танго Живота корацима Љубави. Твоја душа нам је музика.

  • Жедна сам Те иза сна!

  • Посудићу вјетар да Ти дођем. Лице помилујем. У коси замиришем. Их!

  • Пошто си Ти срећни проналазач, ја сам пресрећно пронађена.

  • Немогуће је пробудити из сна некога ко у животу жели да види само сан снова, па чак и кад је тешко... Ти си сан на очи, мелем за душу, а у срцу ми се рађаш и клијаш изнова са сваком капљицом ове прољећне кише. А сунце? Сунца су у нама.

  • Ти - неко мој, неко ко ми куца у грудима!

  • Витезови постоје. Они не јуришају на срце, већ се у срцу рађају, они не побјеђују друге, већ помјерају своје границе, не мислећи да губе територију своје душе.

  • Теби ме увијек води мирис ране прољећне ноћи попут ове, помало прохладне, тек да забриде образи и пожеле Твоје дланове.

    ИЗ КУЋНЕ РАДИНОСТИ   


 

 Два су се сунца родила 

Живот увијек нађе начина да тече.

Ја сам сама себи примјер, мада их има још око мене баш као што има и оних људи који су толико загледани у себе да и не примијете да плове ријеком живота. Не бих о њима.

Елем, пишу се дневници, планови, школска година је увелико почела. Преда мном нова лица. Гледају ме, гледам их. Не знамо шта бисмо, но, топла ријеч, покоји осмијех чуда чине и осјећам се срећном у учионици броја четрнаест, предивнога кроја, пуној боја од златне сунчане до боја радозналих очију које ме гледају. И лијепо ми. И још због нечег ми лијепо. Ових дана славим два нова удаха. Два нова лица што се придружише овом, на махове сивом, животу и обасјаше га својим сунцем. Нека ми само неко устврди да постоји једно сунце, мислим, можда је то и тачно, али исто тако тачно је да оно и сија захваљујући сунцу у сваком од нас. Колико се пута деси да због брига и не видимо да је топао и ведар дан.... E, о томе вам причам, стварно је све до човјека.

Два су велика догађаја у животу сваког од нас, кад угледамо свијет и кад одлазимо у сјећања нама драгим особама. Сјећање почиње да се тка оног дана кад се родимо, а ћилим различитих боја остаје као мека подлога душама које су нас вољеле онда када склопимо очи заувијек. Мада, лично не вјерујем у крај. Вјерујем у нове почетке и радујем им се, ваљда због Мике у мени, враг ће га знати: "Са мном је опасно волети, ја никад не заборављам... са мном је чудно чак и умрети/јер ја се не завршавам".