Суштина поетике
 КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС
________________________________________________________________________________________________________________________16_

  ПОЕЗИЈА ЗА ДЕЦУ  

 Јелена Глишић  

https://www.facebook.com/sharer/sharer.php?u=href=$url&display=popup&ref=plugin
  

Јелена Глишић
Рођена је 1989. године у Дервенти. По занимању учитељица – спојила је љубав и посао. Поезију је почела да пише још у основној школи, а последњих неколико година пише искључиво за децу. Прву збирку објавила је 2012. године под називом „Моја прва дјечија књига“. Највеће задовољство јој је то, како она каже, што у песмама успева да се уздигне на дечији ниво, доживи с њима прве кораке, несташлуке, школу, љубави и све оно шти чини чистоту дечијег живота. Нада се да ће душа детета још дуго живети у њој, како би својим малим а великим читаоцима путовањем кроз свет маште измамила још много искрених осмеха.



 ЛОВ  

Крену лисац баш у лов,
па обуче капут нов,
пушку он на раме стави,
и накриви шешир стари.

По шуми се дуго скит`о,
за зечеве свуд` је пит`о,
у све рупе завирив`о,

ал` не нађе ништа живо.

А кад крену гладан кући,
све зечеве проклињући,
зачу тада неко свира,
чини му се, са шешира.

Хитро с главе шешир скиде,
шта ли му то очи виде,
то се један зечић мали,
са гитаром важан прави.


На нишан он зеца стави,
већ је спреман да опали,
ал` ето му сад проблема,
он у пушци метка нема.

Паника га хвата тресе,
зец га зове да заплеше,
па у жице вјешто туче,
лисац поче да мјауче.


 

¤

 
 САН 

Баш у шуми, поред пања,
једна лија слатко сања,
да јој стижу гуске, патке,
а за њима коке слатке.

Збунила се, не зна шта би,
коју прво да уграби,
да л` би гуску или патку,

можда ипак коку слатку.

А кад на њих скочи вјешто,
десило се чудно нешто,
распрши се пусти сан,
под шапама лији ПАЊ.


 

¤

 
 ПИТАЛИЦА 

Кога то у шуми, дјецо,
увијек лоши гласи бију,
да ли зеца или вука,
да ли јежа или лију?

Ил` ко воли послије ручка
да умилно, слатко преде,
да л` мишеви или мачке,

да ли баке или дједе?

Ил` ко испод стрехе, дјецо,
вјешто кљуном гнијездо прави,
да ли су то можда врапци,
или вриједни мали мрави?

Ил` ко своју дјецу воли,
од свег срца грли, љуби,
да ли су то маме, тате,
ил` је можда неко други?





 

¤

 
 ОСТВАРЕНА ЖЕЉА 

Кад се јутрос пробудио
један лептир мали,
одмах је примијетио:
Ма ту нешто фали!

И баш кад је почео
за лет да се спрема,
изненађен схвати

да му крила нема.

Страшна туга обузе га,
дјецо драга, мила,
да л` сте икад видјели
лептира без крила.

Док је тако тужан
сједио и плак`о,
један призор њега
изненади јако.

Умјесто да скаче
или водом плови,
жаба небом лети
и мушице лови.

Још га више зачуди,
дјецо драга, мила,
што на жабљим леђима
види своја крила.

Синоћ их је украла
док је лептир спав`о,
јер жаба је жељела
летјети бар мало.

Испунивши жељу
да по небу лети,
жаба тихо, мајсторски,
на земљицу слети.


 

¤



 НЕЗГОДА 

У шумици једној
настао је лом,
мишу на реп случајно
стаде стари слон.

Сви су чули миша
како болно плаче,
никад ништа није

бољело га јаче.

И доктори дошли,
па гледају миша,
кажу реп је добро,
те се он утиша.

Полиција стигла
да слона испита,
зашто он по шуми
мора да се скита.

Пасош њему траже,
возачку и личну,
ал` слон грешку до сад
није им`о сличну.

Да л` ће казну писат`
ил` у затвор слати,
тај одговор мишић
њима ће сад дати.

Слона тужит` нећу
рад властитог мира,
извињење молим
и комадић сира.