ПОСЛЕ УЖАСА
Шта се то
- од века
дубље и моћније
сад, кад је све занемело,
гласи
овим треном
кога испуњава
сунцем упаљен
мирис мирођије?
Тај ми се мирис
са зујањем пчеле
испод капака заклопљених,
кроз цело тело,
до врхова прстију,
шири,
и за трен
- дубљи од века
у сунчеве облаке
тај мирис ме носи,
са раном без лека,
са светом без наде,
тај мирис ме
мири.
|
¤
УТЕХА
Због зала проклињеш,
а ни за једно се добро захвалио ниси!
Питаш се од ког је немилосног бога
или од кога ђавола, ово зло,
а за добро питао ниси од кога је!
Стискаш главу шакама, коленима,
питаш се чиме си овај покор заслужио,
а чиме си добро заслужио питао ниси!
Устај, отри те сузе, не цвили ту,
умиј се, очешљај се, уљуди се,
и гледај да одсад
са том крвавом сузом у срцу живиш
ко што си досад
с веселом водом кроз ливаде, живео!
|
|
¤
ГОСТ ИЗ ОБЛАКА
Скочањеним рукама пригрћући
ћебе око промрзлих рамена,
с ногама у мојим цокулама,
неки се бог крај наше пећи rpeje.
Жене у пећ трпају цепанице,
греју воду за купање, черупају кокош,
кувају му чајеве, привијају
ракијаве и зејтињаве облоге,
износе погачу, крушке из водњике,
лубеницу из сандука зоби,
из подрума доносе ракију,
с тавана скидају
буђаве шунке, сиреве пуне црва.
Док се он греје, док једе и пије,
и док, једући и пијући, слуша
њихове молитве, које не разуме,
ја, бос и гладан,
кроз прозор гледам у мрак:
снег завејава кубик дрва.
|
¤
СУДЊИ ДАН
Издајице нам суде за издајства,
убице за убиства.
Они који су побегли пред једноглавим
суде нам што бежимо пред троглавим.
Везани нас везују, претучени туку,
кувају нас они које пеку,
на вешала нас осуђују
судије са омчама о врату.
Главе нам бацају у торбе,
натичу на колац, полажу на пањ,
и док нам под небом које експлодира
земља под ногама нестаје
брже него масло у тигању.
Глава у торби
смеје се глави на коцу,
глава с коца
руга се глави на пању.
|
|
