Суштина поетике
 КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС
________________________________________________________________________________________________________________________12_
https://sites.google.com/site/knjizevnicasopis/
 ПЕСНИЦИ ЈУНИОРИ 

Милица Амиџић
Рођена је 1994. године. Студира компаративну књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду. Писањем се бави дуго. Досад је објавила неколико прича. Такође, припрема и свој први роман. Уметност и филозофја су јој велика страст.


 
 ОБРНУТА ОГЛЕДАЛА 

Осликавамо лица
сопственим рефлексијама.
Но, тамо где нас огледало
прикаже у боји меса
ми видимо плаво-сребрни колорит
који је, сам по себи,
одраз амбиса неба
и светлуцања звезда
у нашим зеницама.

Као сликар, надахнут савршенством,
који уочи неправилност
и усади јој симбол
тако ми видимо ругобу
у туђем оку
кроз наше филтере лепоте
који су заправо
само обрнута огледала.
Лево није десно
нити је десно лево,
лево је лево
и десно је десно.

Искрени одраз
нас самих
у туђој енергији
дубљи је
него обрнута провалија
разливене светлости
тужног месеца
по тмини која носи дах кише.


¤

 
 РЕКВИЈЕМ   

Причаће и о моме лешу као да још ходим
Еросовим путевима при тлу, стопама
Још не додирујући топлу земљу.
А када ме поспу костима прве мајке
Катарзично, још свежа, зеница бићу пуних
Оне среће што само хладно тело
Волети може. Бесконачност
Иако жива, мртвом само узвраћа нежност.

Ћарлија топао ветар летње вечери.

Но свако слово мога имена носи
Име облака, моја реч цепа земљу
Као нема Луна што свира дану
Обешчашћена, у односу на
Лабијалне мирисе тропске
Апсурдне свести срца нашега.


¤

 

¤

 
 ЕРОТИКА НАДАХНУЋА 

Док се расипах по диму
у мастиљавим ноћима
тананих трептаја мрака.
спазила сам нимфу
савршено транспарентну
саткану од свилених трака.

Светлуцава од капљица

и свежа као
први пољубац
прве песничке чежње
њена енергија
постала је агилнија
исплела је клупко музе
од нити дугине светлости
преламајући се у спектар
акварелно прозирних линија.



¤

 

 ЗОРА 

Празноверје капну по трепавицама
Оних капака између облих груди
Што штрчаше као што штрчи грана
Голе липе првих дана јануара.
Суза сачињена од кристала
Оних кристала што сијаше
Као што сија Венера на источном небу
У безнадној сенци буђења Сунца.

Ох, та жива смрт, та смрт живота
Све у сврху спознаје амбиса
Што крчи обојене стазе ка
Уроборосовом гнезду.
Празноверје удари по Сунцу
Истина помази Месечину.
А очна јабучица настави да пулсира
Ту, негде, између голих груди
Што дадоше смер животу
Али и правац смрти.

- Она - беше смер.
Правац беше колорит вечности.
Који пожели да дочара
Претапањем месечевих струна
У сунчево клупко.
Празноверје чије су име носиле сузе
Засветлуца преко поноћи идеје
Која се расплину у магли брзодолазеће зоре
Кад се капци између груди склопише.