Суштина поетике
 КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС
________________________________________________________________________________________________________________________12_


ПЕСНИЦИ - НАШИ САВРЕМЕНИЦИ

 
***

О, како дани кроз прсте клизе...

Од ноћи кад ме је будућност пронашла
У мутној реци у коју скочих сам.
Бескрајну радост у чаши очаја
Да скупим и сам до дна да испијам.

О, како дани кроз прсте клизе...


Сада ме ваља уз речни муљ струја
На дну где тмина светлост упије.
Издао сам сваки излазак сунца
У годинама када младост зрије.

И сад у мени светлости нема.

А бела јата опет лете на југ.
Своја крила шири неки млади ждрал.
Да могу барем да не мислим на њих
И ишчупам из себе сећање и жал.

О, пусте ноћи... О, јутра нема...


~ Владимир Златић ~


 
ЖУДЊА

Само у трену
Погледи су се срели –
Прочитао је глад
Усамљеност што је куљала из очију
Незадовољене потребе

Влажио је то исушено тело
Миловање кишних капи

Телесног задивољства
Пролило се по њој

И све се капи сабраше
У нектар који ће угасити жеђ
Жене осуђене на животну пустињу
Жене - која је изгубила битку

~ Слађана Јанковић ~



ИЛУЗИЈЕ

Пљуни жестоко и уз вјетар диши
Усоли рану и долиј у фитиљ још гаса
Забадај ми прст у око по овој киши
Нек иде све дођавола и нек се таласа
Ма нисам никад ни себи био човјек спаса.

Само, молим те, ништа не пиши
Све што може да остане записано поништи

Искреност, љубав и њежност не постоје
Ово није ни било вријеме за нас двоје
Око нас конце мотају пуки илузионисти.

~ Петар Рајин Васић ~


 
Дима Димитријев

 
***

Ти – мало познати свете Русије,
Заборављени човече ти руски,
И ви у бразди сивих поља ражи:
Дигните се до небесне плавети.

Речи су људске у вама застале,
Одјеци гласова сасвим изгубили,
Али за покајање никад није касно
Док горке сузе у грлу вам стоје

Израстите попут стабла храста:
У корену томе ћути руска глава;
Вредна и јака – а кô бреза нежна,
Што из сваког зла је увек се враћала

И чувајте све пољуљано и танко;
Да са наших поља до звезда израсте,
Почиваће преци мирно, поносито –
Кад пред веком сваким јуност храбро стане

~ Маријана Соломко ~
  • С руског превео Анђелко Заблаћански

 
КОСОВСКО ПРИЧЕШЋЕ

Христове крви Света тајно,
Причести ме крвљу мојом
За памћење ново – не сјајно
У цркви с друкчијом бојом.

Причести све душе слободе
Кроз сурове бодље границе,
Народ су шчепале сподобе –
Што крију своје право лице.

Заборављају глас сопствени,
Из џепа душе ваде и кољу,
Кроз уши трнови прободени:
На Балкану, на косовском пољу.

Али пали су знак који зове:
Сву децу да би стасала брже,
Све вернике крви Христове
И све који се те вере држе.

Да причесте дух вечно пламан
И отерају страхове кô дим,
Да зора истопи бес њин сраман –
И живот не зажали ни за чим.

~ Евгеније Капустин ~
  • С руског превео Анђелко Заблаћански
 
ПОВРАТАК

У очима му сјајним
сунце мог дана.

Руке су немирне
загрљај сна и јаве.

На грудима му леже
све моје тежње.


Како да се не вратим?!

У гласу му звони
звоно мог буђења.

У мирису његовог тела
мириси мојих цветова.

Када ме дотакне
расту у мени крила.

И птица бела узлети
до недостижних висина.

Како да се не вратим?!

~ Зорица Савић ~


 
ПОРУКА НЕПРИЈАТЕЉУ

У пољу смрти
међу комадима меса
ја мртав стојим
покрај свога леша

У очима немим
без страха и бола
на смрт пљујем
док у јуриш крећем

Узалуд пуцате
ја више нисам човек
звер сам сада -
ваше сам крви жедан...

~ Братислав Богдановић ~



ТАНГО

Посребрио си ми
под прстима.
Гледам,
дишем
и чувам још
тај додир,
да светли ми у мраку.

По опасно танкој
површини леда
отплесали смо
ватрени плес
а још смо ту
на обали која чува
плиме и осеке.

Скоро нестварно клизимо
жицама гудала
по старој виолини живота
свирајући мелодију
због које трепере сазвежђа.

~ Сунчица Радуловић Торбица ~


 
ИЗМЕЂУ

Трен никада вечност неће бити,
као што младост нећу вратити,
ни грехе да окајем,
већ да их познам у звецкању
новца у шеширу просјака,
змија сам, бежим,
немој да ме нагазиш,
у свежем орању душе
посејаћу мисли велике,
пустите ме да одћутим речи,
не прелазите очима вашим
као прстима по жицама гитаре,
раштимован сам ја за разговор,
време не копни,
већ се захуктава као локомотива,
не чекај га у тунелу,
ту где те увреда речи чека,
наслушали су се многи зидови
мојих речи које су текле
са извора срца,
кад клекнем, нисам посрнуо,
можда се Богу молим,
зато не убијте ме
јер грех, терет света понећете,
у смраду никотина,
болном главом од вина,
мислио сам ја,
да трен никада вечност неће бити,
као што младост нећу вратити,
само да с осмехом остарим....

~ Небојша Ђурђевић ~


 
МЈЕСЕЧЕВА ЉУБАВ

Без звијезда небом вечерас плови
Мјесец пун
Просуо свјетло на мајских ружа
Уснули грм

Дигоше главе пупољци млади
Жељни да цвату
Заборавише – вријеме им није
У ноћном сату

А мјесец лута поносит горд -
Чини се тако
Не знају руже да сваке ноћи
Он мре полако

Да му је срце ледена стијена
Мртва и гола
Да свјетлост златна само је маска
На лицу бола

И залуд руже пратише небом
Мјесеца пут
Он само неста како и дође –
Блистав и жут

А јутром сунце обасја ружа
Увеле лати
Постеља вјечна младим им бјеху
Траве влати.

~ Јелена Глишић ~