Суштина поетике
 КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС
________________________________________________________________________________________________________________________15_

  ПОЕЗИЈА ЗА ДЕЦУ
Четири песме Григора Витеза

 ¤

КАКВЕ ЈЕ БОЈЕ ПОТОК

Потоку који шумом тече
опрезно приђе један јелен
и напивши се воде рече:
– Поток је као шума зелен.

Крај стијења поток и даље тече
о камена ломећ’ ребра,
скакутајући зеко рече:
– Поток је овај сав од сребра.

Кроз поља поток и даље тече
под ведро небо изашав,
а ластавица озго рече:
– Поток је као небо плав.

И поток даље тече, тече,
над њим облаци бијели стоје,
лебдећи бијели лептир рече:
– Поток је овај бијеле боје.

С мноштвом звијезда дође вече.
Угаси све боје дан.
Плашљива срна тихо рече:
– Гле, сав је поток озвјездан.

¤
 

БИЈЕЛИ ЛАВ

Јесте ли видели белог лава?
Све бело има:
бијеле му ноге, бело тело, бела глава
и бела лула у зубима …
Прошао је јутрос левом страном
под отвореним кишобраном.
Нешто гледа у прозоре наше
и све пита и све главом маше:
Зар ваш брацо тако дуго спава?
зар се тако дуго излежава?
Јесте ли видели белог лава
којему лула тако добро прија?

Нисте га видели?
Нисам ни ја!

 

КАД БИ ДРВЕЋЕ ХОДАЛО

Кад би дрвеће ходало,
шуме би се разилазиле на све стране.
дрвеће би ходало,
а махале њихове гране.

Кад би дрвеће ходало,
и паркови би шетали недељом са шетачима,
а можда би и заиграли мало са играчима.

Кад би дрвеће ходало,
међу птицама би дошло до велике пометње,
јер би и гнијезда кренула у шетње.

Кад би дрвеће ходало,
ја бих писао наранчи с југа
нек дође код мога болесног друга.

¤


РИБА ЗА ВЕЧЕРУ 

Велику рибу упецао Вања.
Била је велика као длан, можда нешто мања.

„Зар не, мама, кад се испече,
свима ће за вечеру да дотече?"

„Е, кад је тако, што бих и ја штедјела,
направит ћу, сине, и мало предјела.
додат ћу риби, као главном јелу,
салате коју чинију,
шунке који режњић,
ротквица који свежњић,
саламе који колутић
и један телећи бутић.
А то ће, мислим, бити сасвим доста,
можемо на рибу позвати и госта."