Суштина поетике
 КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС
________________________________________________________________________________________________________________________9_

https://sites.google.com/site/knjizevnicasopis/

  О КЊИЗИ И МОТИВИСАЊУ УЧЕНИКА ЗА ЧИТАЊЕ  







Пише: Јелена Глишић, учитељица

 

¤

 

Чим смо научили читати, добили смо онај златни кључ којим можемо откључати врата свих тајни, скривених у неисцрпној ризници која се КЊИГА зове.

            О значају књиге и потреби читања говорили су од давнина најпознатији умови свијета, а који су постали познати баш због тога што су се непрестано дружили с књигом. Књига је величанствена творевина, неугасива свјетиљка која нам освјетљава путеве у најудаљеније просторе и у давно минула времена. Међу њеним корицама сачуване су највеће мисли, све вриједности људске културе, све патње и радости, добро и зло, нагомилана искуства различитих свјетова, сазнања и достигнућа до којих је досегао људски ум од искона до данашњих дана.

            Будући да је на својим страницама сачувала сва искуства минулих вјекова, књига је значајно убрзала развој човјечанства. Извојевала је побједу над смрћу и сачувала трагове који су надживјели пролазност. Преобразила је, продуховила, оплеменила и култивисала човјека. Сачувала је и дух оних народа који су давно нестали, а тај дух је, једино захваљујући књизи, остао неуништив. Човјеку је једино кљига омогућила да премости вријеме и простор, да стигне у дубине давнопрошлих времена, у најудаљеније предјеле, да оствари своја узвишена стремљења, свој давнашњи сан.

Добре књиге су сачувале своју вриједност у свим временима и у складу су с њима. Оне су вјечне – вијекови и људи се смјењују. Никакве мијене на њих не утичу, али оне мијењају свијет. Познати педагог Јан Амос Коменски је рекао: „Кад не би било књиге – били бисмо сурови и нејаки“. Књига је, дакле, наш најпоузданији учитељ, пријатељ и доброчинитељ. Неуке учи, нејакима даје снагу и крила, опомиње нас да цијенимо људе као и себе саме, покреће наш ум и љубав према човјеку, подстиче нас да уживамо у даровима природе, помаже нам да се снађемо у вртлогу живота.

Прашњава књига је најтужнија, јер је одавно нико није отворио. И заиста, ако је затворена, књига је мртва. А чим је отворимо и запутимо се у њен садржај, она оживи. Мисли нам се почну ројити, наша машта добије крила. Књига нас смирује док је читамо, и испуњава неком благошћу, унутрашњом пуноћом и топлином. Када затворимо тек прочитану књигу, озаре нас нова саазнања, видици нам постају шири, пожелимо да прочитамо неку другу, да уживамо и истражујемо још, још и још.

Док читамо, дружимо се са великим ствараоцима, оживљавамо и оне писце којих више нема, а књига коју су створили свједочи да су постојали. Наш дух и мисао сједињују се са пишчевим духом и мишљу:

„Мој пријатељу, мене више нема.
Али нисам само земља, само трава,
јер књига та што држиш је у руци,
само је дио мене, који спава.
И ко је чита – у живот ме буди.
Пробуди ме, и бит ћу твоја јава.
---------------------------------------------
Сад живот мој у твој је руци.
Пробуди ме! Проживјет ћемо оба
све моје стихом задржане сате,
све сачуване сне из давног доба.
Пред вратима живота ја сам просјак.
Чуј моје куцање! Мој глас из гроба!“

На читање и књижевност се треба навикавати од дјетињства, почевши са пјесмама, бројалицама, успаванкама, баснама, бајкама. То су прве књижевне врсте с којима се срећу дјеца, а које им родитељи преносе. Они су први који дјеци усађују осјећај за лијепу ријеч, за књижевност.

Шта је са школом? Подстицање ученика да још од првог разреда основне школе самостално читају белетристичке садржаје требало би да буде посебан задатак у наставно-образовном процесу. Полазећи од чињенице да ученик основношколског узраста није изграђен читалац, неопходно је континуирано и систематско подстицање његовог интереса за самостално читање.

Књижевно дјело, читалац и писац три су основна чиниоца, три водеће покретачке снаге које пружају највише подстицајних извора. Али, поставља се питање: како у том комуникацијском троуглу пронаћи мотив који ће покренути читалачку радозналост код ученика? Основни је проблем, дакле, у сљедећем: како ученика подстаћи да се преда читању, како га довести до оног нивоа на коме се он почиње добровољно препуштати привлачној снази умјетничког дјела, како радозналост тог младог читаоца довести до оног степена када он постане самомотивисан за читање. Овај пут је дуг и тражи умјешно и стрпљиво методичко вођење младе личности.

Врсте мотива који подстичу жељу за читањем код младог читаоца, према Милији Николићу (Методика наставе српског језика и књижевности, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1992), су:

 

                            Мотивисање одломком подразумијева да се из напознатог дјела прочита неки одломак који у себи садржи привлачну моћ која ће да мотивише ученика, распламса његову радозналост и жељу да прочита цјеловито умјетничко дјело.

                            Мотивисање опрекама постиже се ако се из књижевног дјела прочитају два одломка у којима су садржана два опречна значења.

                            Подстицање познатим дијелом умјетничке цјелине остварује се тако што се ученици подсјећају на већ познати дио (одломак и сл.) из дјела које би требало да сада прочитају у цјелини.

                            Једно дјело изазива радозналост за друго ако знамо да су ученици већ прочитали нешто од писца до најаве лектире (дјела) тога писца које би требало да прочитају.

                           Одабрано дјело изазива радозналост за циклус и збирку, на примјер, ако на часу лектире обрађујемо епску народну пјесму Кнежева вечера, ученици се могу подстаћи да прочитају више пјесама или све пјесме из косовског циклуса.

                            Мотивисање по тематској сродности подразумијева преношење радозналости са дјела једног писца на дјело другог аутора ако су њихове теме сродне. На примјер, родољубиве пјесме Јакшића, Шантића, Дучића и сл.

                            Снажење радозналости у оквиру књижевног жанра често се развија посредством жанровске сродности књижевних дјела. Подсјећањем нпр. на познате бајке с којима се читалац раније упознао, подстиче се његова радозналост и жеља за читањем других бајки.

                            Популарисање дјела умјетничким утисцима постиже се ако читалац, који је већ прочитао неко књижевно дјело, своје утиске о прочитаном дјелу увјерљиво саопшти одјељењу и на тај начин и код осталих покрене радозналост за исто.

                            Најављивање привлачности умјетничког свијета остварује се ако наставник укратко истиче примамљиве мотиве с циљем да своје одушевљење пренесе на ученике, будећи на тај начин њихову читалачку радозналост.

                            Подстицање радозналости књижевном критиком је популарисање књиге, која се препоручује, неком афирмативном оцјеном неког књижевног критичара или дијелом критике дотичног књижевног дјела.

                            Изазовност опречних судова може се постићи истицањем супротстављених опречних оцјена о том дјелу. То може подстаћи ученике да читајући дотично дјело сами дођу до истине, што најављује и борбу мишљења, а самим тим и динамичну расправу на часу лектире.

                            Свједочење писца о својим дјелима такође може подстицајно дјеловати на тај начин што ће се ученици директним сусретом са писцем или његовим писаним исказом упознати са његовим стваралачким побудама које су га мотивисле да напише дотично дјело.

                            Од доживљене стварности према умјетничком свијету је поступак који се реализује подстицањем ученика да својим доживљајима из непосредног живота и природних појава са већом радозналошћу приступају књижевном дјелу које би требало да прочитају.

                            Позоришна, филмска, радио и ТВ изведба покренуће ученичку радозналост ако им се благовремено најави да ће након читања дотичног дјела бити у прилици да слушају односно гледају то исто дјело у једној од назначених изведби, као што је нпр. Ћопићев роман Орлови рано лете.

                            Сугестивна моћ музике емотивно и благотворно дјелује на уобразиљу читалаца. Нпр. Замјева пјесма Тихо, ноћи, моје злато спава бојом звука, ритмом и мелодијом покренуће код ученика интрес и жељу да прочитају његове збирке пјесама Ђуићи и Ђулићи увеоци.

                            Изложбе књига, књижевне приредбе и награде могу бити добар подстицај ученицима да пожеле прелистати књиге које су обично изложене у учионици, школском ходнику или читаоници

                            Афирмисање читалачких способности начином обраде књижевног дјела остварује се активним учешћем ученика у тумачењу умејтничког садржаја гдје им се пружа могућност да искажу своја усхићења и доживљаје. Уколико је на часу створена таква атмосфера, у којој ученик поводом прочитаног дјела без устезања може испољити своје емоције, афирмише се и постиже основна сврха читања. Још ако се уз то похваљују и истичу њихови оригинални ставови и вјеродостојни судови, онда је читање за њих постало изазов за потврђивање њихових личних способности.

                            Смомотивисање и економично поступање су највиши домети за којима би требало тежити у примјени свих претходно наведених мотивационих поступака. Ако су се код ученика развиле унутрашње побуде за читање, то значи да је он самомотивисан за читање. У том случају сувишни су сви спољашњи подстреци за тај чин. Нужно је у том случају и економисање временом. Самомотивисане ученике требало би подстицати на истраживање и анализу књижевног дјела. Тако ће се они постепено припремати за критичко преиспитивање онога што су прочитали и оспособљавати се за самостално стваралаштво.

Ако жеља за свакодневним читањем постане стална потреба наше дјеце, онда смо на правом путу. У том случају, књиге се неће читати зато што се морају, што неко некога на то тјера, него зато што се жели, што су нова сазнања та која призивају.


 

¤


https://sites.google.com/site/knjizevnicasopis/
______________________________________________________________