МИШИЈА СРЕЋА
У шупици старој спази мачка миша, па кȏ ловац прави на њега јуриша.
Ухвати га спретно, у ваздух га баца, е баш срца нема та шарена маца. А тај мишић тужни једва да је жив, да л` ће данас страдат` ни дужан, ни крив.
Ма ваљда ће имат` барем мало среће, маца да га поједе и хоће и неће.
До игре је мачки стало и од ручка много више, гле, као да хоће да јој мишић збрише.
И кад маца опружи се и на леђа леже, зграби мишић прилику па хитро побјеже.
|
ЛАКОМИСЛЕНОСТ
Била једном једна овца, имала је много новца, траву, сијено није јела, радила је шта је хтјела. Маму, тату, и не слуша, цигарете, вино куша, код куће је никад нема, несташлуке увијек спрема.
Ал` кад младост брзо прође, сиромаштво овци дође, нико за њу ни не хаје, не вриједи јој што се каје.
|
| ¤
БАКИНА ПРИЧА
Расприча се бака, весело и живо, како некад давно, у школи је било.
Како свеске, оловке, ил` бојице разне, нико није имао, осим справе важне.
А та справа бјеше рачунаљка лака, од дрвета направљена, баш за сваког ђака.
И још табла дрвена, зелена и мала, са спужвом и кредом, не, то није шала.
А у џепу носила се једна кора хљеба, кад у школи огладни се, храна ђаку треба.
Прича тако бака с осмијехом на лицу, док за школу пакује с унуком торбицу.
|
ЛОПТА
Шта би дјеца могла да им лопте није, кога би тад рука ил` нога да вије?
Зато треба хвала рећи мудрој глави, што најљепшу играчку некада направи.
|
|