КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС
________________________________________________________________________________________________________________________16_
ПРВИ ПУТ
Данас ти сећања к мени хрле: Медоносној липи сред тишине, Тмурна као перо корморана
Кад се светлом огледа у Неви.
Сећаш се – из девичанске шуме Као рибизле падале су сузе, И ждралови вечност огласише – Ја сам јуче све заборавила. СЕЋАШ ЛИ СЕ Сећаш ли се јабучара: У њему живота до самог краја, Прозора отвореног ноћу, Кô ахат месечевог сјаја, Цврчка што бесано гуди Виолончелом свежину милу, И срећу ван сваке студи, Јер за њу треба тако мало – случајно. Сећаш ли се шушкања јежева, На стази мирисе лишћа, У зраку сунца песму црвендаћа, На печуркама капљице кише; Сећаш ли се свега што нема више, Свих речи – ћутања сваког, И тог пева богатог, јаког Кад се пут неба винула шева.  Маријана Соломко је рођена 1984. године у Санкт Петербургу. Завршила је музичку школу, а 2009. године факултет украјинске Националне музичке академије „П. И. Чајковски“, одсек за клавир. Прву песму написала је у шестој години. Победник је на много међународних такмичења поезије. Аутор је збирки песама Гуске лете на север (2013), Шта год се деси (2014). Члан је Савеза писаца Русије. | НЕВЕРСТВО Доживео си њено неверство, Ниси ништа знао, А оно – шушти као сено, И уље у пламену Сакривене наклоности њене, Као тетоважа Сумњом обележена је велика страст – Крхке преваре И не могу небројене горке сузе Стиху побећи, Кад тихи камен у кућу падне И нас раздели, Тајну изврне наопачке кô врећу – Сруши њен зид, Јер доживео си – а ниси знао – Њено неверство ЦРНА УДОВИЦА
Била је охола и свадљива, Жена без стида. У животу кȏ трње шљива, У љубави попут зида. Ломила га, дубила му боре, Таму дала свему И сашила смртне одоре - Њему Теби судњи час и рака Нису блиско, И ево седиш у дну мрака, Кȏ удовица Клико. Сама си - у глувом гробу, Кȏ љиљани бела; Јер живели - давно, бар кȏ пробу - Рећи ниси хтела. ♦ Песме са руског језика препевао Анђелко Заблаћански |
