Суштина поетике
 КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС
________________________________________________________________________________________________________________________13_



Критика
Џон Фанте - Пуна живота






   Пише: Сања Живковић





Џон Фанте, један од најбољих америчких прозаиста 20. века, посве је интересантна књижевна фигура. Рођен је 1909. године у Булдеру, у породици италијанских емиграната. Услед тешке породичне ситуације, Фанте је морао да ради разне послове, али са уверењем да ће једног дана постати писац. Прву причу објавио је 1932. године, захваљујући чему га је приметио издавач „Алфреда Кнопфа” и унапред му платио да напише роман. Међутим, издавачу се рукопис није допао, одбацио га је, што Фантеа није одвратило од даљег писања. Запослио се у филмској продукцији и постао један од најпопуларнијих писаца сценарија у Холивуду. Пошто је завршио роман Пут за Лос Анђелес, посветио се писању дела Упитај прах о свом алтер егу Артуру Бандинију, који је изашао из штампе 1936. године. Године 1937. настаје роман Чекај до пролећа Бандини, 1940. збирка прича Даго Ред, а затим, 1950. године роман Пуна живота, који је посветио супрузи. Тешко болестан  Фанте  је издиктирао свој последњи роман Снови са Бункер Хила, након чега умире у Лос Анђелесу 1983. године. Постхумно је објављен његов роман Мој пас Глупи. Оно што је посебно интересантно јесте да је захваљујући Буковском, свету скренута пажња на Фантеа, с обзиром на то да је Чарлсово одушевљене прочитаним делом Упитај прах, резултирало штампањем истог и пред светом се коначно отворио Фантеов књижевни опус.

Ако сагледамо комплетно дело Џона Фантеа закључићемо да у њему има много аутобиографских елемената. Тако у причама износи доживљаје из детињства, у романима о Бандинију, кроз Антонијев лик износи своје страхове, хтења, илузије, разочарења и слично. Ипак, један од најинтересантнијих дела је роман Пуна живота, у којем је описао не само љубав према вољеној жени, већ и однос који је имао са родитељима. Писац кроз један период живота, који обухвата неколике месеце жене пред порођајем поставља многа питања, али су кључна: како се осећа мушкарац док се пред њим одвија најлепше чудо живота и колико оно мења ону у којој обитава. Јунак (Фанте) је најпре збуњен, јер је све одједном доживело промену. Чак су и мириси постали другачији. Нема више чаролије, коју је Џојс стварала да би била вољена, јер се сва слила у њену утробу и чека на свој поновни долазак. Све је одједном изједначено са трбухом, који стално расте, а са њим и страх и константна запитаност хоће ли се и како снаћи у новонасталој ситуацији.

¤



Међутим, није само Фанте збуњен. И жена је та која се тешко привикава на „друго стање“. Разлика је у томе што се то манифестује на другачије начине. Тако Фанте осећа узнемиреност, коју побеђује „разним бекствима“, док Џојс то чини самоохрабривањем и радом. Наиме, само неколико дана пред порођај она ће радити тешке физичке послове, што само даље имплицира колика је моћ женске свести и колико је она заправо „пуна живота“. Метафором из наслова писац је најбоље објаснио шта значи носити једно мало биће у утроби. Оно је то које значи живот, онима који су му живот дали. Ово заправо показује кружну везу у односу родитељи-дете. Оно има моћ да натера будућу мајку да постане верујућа, да пожели да се венча у цркви, оно је повезује са Богом.  Са друге стране, Фанте се самокритично осврће на себе, који без обзира на све нема храбрости да се исповеди, због чега до црквеног венчања неће доћи.

Оно што је посебно интересантно јесте да је централна фигура романа заправо бурлескни лик Фантеовог оца, коме је једино битно да добије унука и тако продужи лозу. Тај мрзовољни бахати пијанац, способан  је истовремено да са једне стране укућанима загорча живот, а са друге да, у потпуним странцима изазове сажаљење и позитивне емоције. Насупрот њега, постављен је лик мајке, која је у потпуности посвећена синовима и жељи да буду срећни, те се не либи да прибегне разним бајалицама и ритуалима како би добила унука.

На крају треба рећи да је роман Пуна живота дело које говори само за себе, а Фанте је без сумње аутор који има моћ да лепотом свог језика, стила читаоца заведе и најбаналнијом темом покрене многа питања, направи мноштво алузија и остане у свести дуго након завршетка читања.