Жена као вечна и вечита, неисцрпна инспирација откако се пише поезија, па до наших дана. Ово су песме из моје прве збирке Рам за слике из снова објављене давне 1992. године, жени чијег се имена сећам, лика само у напрегнутим мислима, док су успомене избледеле. Или је све то још негде дубоко у мени, мада је последњи пут видех кад су песме настајале, неколико година пре објављивања збирке.
¤ ЖЕНИ Раскршће си брига одмориште птица селица последњи лист сена у стогу успомена најмилија књига у јесењој ноћи реци – ја ћу доћи узећу чежњу твоју у пупољку росе твоје косе расплешћу у сан тек кад забели дан кад сву снагу моју узму задњи петли и кад ти око засветли остаће мирис тек радознале таме – тебе саме бестидне светлости јутра и опет сутра и тако цео век док је дана и ноћи реци – опет ћу доћи ¤ НАША ИСТИНА Смоћа као воденица Бол као пустиња Жеље као стеница – Ја са срцем од иња. Ти као планински врхови Распеће покушаја Живот – окорели снови – Ја као звезда без сјаја. Ми као лет без крила Истина сама, мртва Ти богиња си била – Ја сањар и жртва. ¤ НЕДОСТИЖНА Као искра вечног сна Трепериш у ваздуху тишине моје, Понекад - само у зеници без дна Разлијеш ми све дугине боје; Тад милујем те немо Кô недозрелу трешњу кап росе, Кô месечина своје небо – Милујем твоју пут испод расуте косе | ЖЕНА У СНОВИМА Чекаћу те иако си вечности сан а истина тек један трен чекаћу те о вечна илузијо моја. О беспуће у свим чарима твојим зато те чекам и волим бестидна жено твој сам господар и твој слуга. Сновиђење си распуклих цветова росе бескрај додира руке о жено - мир си у немиру похотних очију мојих. Зато чекам иако си вечности сан а истина тек један трен зато те волим иако од твоје дрскости стрепим. ¤ ПОТРАЖИ МЕ Потражи ме у паучини својих сећања у сузи неисплаканој у кајању кад греси навру на очи. Потражи ме у замуклом додиру усана у мирису увелог лишћа у погледу као безнађу заборава. Потражи ме у огледалу прошлости наше у немиру твојих снова у речима што болно ћуте у теби. Потражи ме и кад снег ми све трагове скрије кад самоћа душу ти сколи потражи ме јер једна сенка те још воли. |
Часопис Суштина поетике излази више од годину дана захваљујући вама који повремено шаљете своје радове и сталним сарадницима. Као уредник улажем много рада, труда и средстава да би часопис сваког месеца излазио у издањима која сте имали прилику да видите. Досад сам врло ретко објављивао било шта од свог стваралаштва јер сам сматрао да је неприкладно, и зато што сам првенствено хтео да дам прилику свим квалитетним ауторима, мање или више познатим.
Читајући разне часописе сличних садржаја, видео сам да се поједини уредници нимало не устручавају
од објављивања својих радова. Зато сам одлучио да редовно или
повремено (нисам још сасвим сигуран) уведем страницу
УРЕДНИКОВО ЋОШЕ на којој ћу
објављивати своју поезију, прозу, сатиру, коментаре.
